Razlike između izmjena na stranici "Finansijska tržišta"

Dodano 96 bajtova ,  prije 11 godina
m
robot Dodaje: ro:Piaţă financiară; kozmetičke promjene
m (robot Dodaje: fi:Rahoitusmarkkinat)
m (robot Dodaje: ro:Piaţă financiară; kozmetičke promjene)
Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.
 
=== Značaj finansijskih tržišta ===
 
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.
Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.
 
==== Funkcija povezivanja ====
 
Finansijska tržišta, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska sredstva, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava.
 
==== Alokativna funkcija ====
 
Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.
 
==== Funkcija razvoja ====
 
Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava.
 
==== Funkcija efikasnosti ====
 
Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije poslovanje u privredi.
 
==== Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava ====
 
Na finansijskim tržištima se određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korišćenja finansijskih sredstava.
 
==== Funkcija smanjenja troškova ====
 
Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova spajanja subjekta koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni finansijski instrument. Takođe, dolazi i do smanjenja troškova u vezi sa pribavljanjem određenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tržištima.
 
==== Funkcija pouzdanosti ====
 
Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tržištima.
 
=== Vrste finansijskih tržišta ===
 
Postoji veći broj kriterijuma za podelu finansijskih tržišta pa, samim tim, i više vrsta finansijskih tržišta.
 
==== Podela prema roku dospeća ====
 
Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospeća finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tržištima:
* ''[[tržište novca]]''
* ''[[tržište kapitala]]''
 
'''Tržište novca (kratkoročno tržište)''' je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike [[finansijska aktiva|finansijske aktive]], gde se trguje [[žiralni novac|žiralnim novcem]] i [[hartije od vrednosti|hartijama od vrednosti]] sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Osnovni učesnici su [[banke]]. Ovo tržište obezbeđuje [[likvidnost]] i [[solventnost]] privrednim subjektima.
'''Tržište kapitala (dugoročno tržište)''' je segment finansijskih tržišta na kome se trguje [[finansijska aktiva|finansijskom aktivom]] sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje. Na ovom tržištu posebnu ulogu imaju tzv. [[institucionalni investitori]])
 
==== Podela prema području koje pokrivaju ====
 
Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju, finansijska tržišta se mogu podeliti na:
* ''lokalna tržišta''
* ''nacionalna tržišta''
* ''međunarodna tržišta''
 
'''Lokalna tržišta''' se odnose na uže područje jedne zemlje. '''Nacionalna (domaća) tržišta''' se odnose na celu zemlju. '''Međunarodna (eksterna) tržišta''' se odnose na više zemalja, pa se i emitovanje [[hartije od vrednosti|hartija od vrednosti]] vrši istovremeno u više zemalja.
 
==== Prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi ====
 
Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi [[finansijski instrumenti|finansijskih instrumenata]] kojima se trguje, razliku se:
* ''tržišta osnovnih [[hartije od vrednosti|hartija od vrednosti]]'' (tržište instrumenata duga, i tržište vlasničkih instrumenata)
* ''tržišta izvedenih [[hartije od vrednosti|hartija od vrednosti]]''
 
Na '''tržištu instrumenata duga''' trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik [[hartije od vrednosti|hartija od vrednosti]] kojima se uobličavaju dužničko-poverilački odnosi, odnosno kreditni odnosi. Tu spadaju različite hartije od vrednosti, kao što su [[obveznice]], [[zapisi]], [[certifikati]] i slično, kojima se vrši kreditiranje poslovanja emitenata. Emisijom ovih hartija emitent prikuplja sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja.
Tržište '''izvedenih hartija od vrednosti (ili derivatna tržišta) ''' nastala su razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se nazivaju izvedenim zato što njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva može biti roba, osnovne [[hartije od vrednosti]], kamatna stopa, devizni kurs itd.
 
==== Podela prema vremenu plaćanja i isporuke ====
 
Polazeći od vremena plaćanja i isporuke finansijske aktive, razlikuju se:
* ''promptna tržišta''
* ''terminska tržišta''
 
Karakteristika '''promptnih (terminskih) tržišta''' je da se poslovi i transakcije koje se na njima zaključe odmah realizuju – isporuka finansijske aktive i plaćanje vrše se odmah po zaključenju posla. Karakteristika '''terminskih tržišta''' je da se na njima zaključuju terminski (ročni) poslovi, koji predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene finansijske transakcije u budućnosti (ovde spadaju tržišta izvedenih hartija od vrednosti tj. derivatna tržišta).
 
==== Podela prema prirodi transakcije ====
 
Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se:
* ''primarna tržišta''
* ''sekundarna tržišta''
 
Podela je izvršena po tome da li se na njima vrši prva kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja.
'''Sekundarna tržišta''' postoje za skoro sve hartije od vrednosti – [[obveznice]], [[akcije]], [[opcije]], fjučerse.
 
==== Podela prema prometu ====
 
Sa aspekta prometa, razliku se:
* ''berzanski promet i tržišta''
* ''vanberzanski promet i tržišta''
 
'''Berzanski promet''' proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na berzi.
Postojanje '''vanberzanskog prometa''' znači da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze. Ta druga mesta mogu biti pri berzi, posredstvom banaka, pomoću informacionih sistema, itd.
 
==== Podela prema organizacionoj strukturi ====
 
Imajući u vidu organizacionu strukturu, finansijska tržišta mogu biti:
* ''aukciona finansijska tržišta ''
* ''posrednička finansijska tržišta ''
* ''preko šaltera finansijska tržišta ''
 
'''Aukciona finansijska tržišta''' su ona koja posluju na principima aukcije, odnosno, kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveću cenu.
Poseban oblik finansijskog tržišta organizuje se '''preko šaltera''', što predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tražnje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci i prodavci podnose svoje naloge na šalterima banaka ili ovlašćenih agenata.
 
==== Podela prema finansijskim tokovima ====
 
S obzirom da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podela finansijskih tržišta na:
* ''direktna finansijska tržišta''
* ''intermedijarna finansijska tržišta''
 
Na '''direktnim finansijskim tržištima''' obavlja se kupovina i prodaja, kako primarna tako i sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez obzira da li su u njih uključeni [[dileri]] ili [[brokeri]]. Drugim rečima, u direktna finansijska tržišta spada i primarna i sekundarna kupoprodaja akcija preduzeća, ili obveznica preduzeća i države, komercijalnih zapisa preduzeća i slično.
Na '''intermedijarnim finansijskim tržištima''' kupuju se i prodaju finansijski instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije – [[banke]], [[penzioni fondovi]], [[osiguravajuća društva]], [[investicione kompanije]] i fondovi. Ovo znači da u intermedijarna tržišta spada kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajničkih zapisa banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnih investitora.
 
==== Podela prema organizovanosti mesta na kojima se trguje ====
 
U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju, razliku se:
* ''organizovana tržišta''
* ''slobodna tržišta''
 
'''Organizovana (institucionalizovana) tržišta''' postoje kada se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo regulisanoj proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.
'''Slobodna (neinstitucionalizovana) tržišta''' postoje kada se finansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.
 
==== Podela prema tipu finansijske aktive ====
 
Pored opšte i globalne podele finansijskih tržišta, postoji dalja njihova segmentacija na specijalizovana tržišta. Polazeći od finansijske aktive kojom se trguje, razlikuje se pet osnovnih segmenata finansijskih tržišta:
* ''[[tržište novca]]''
* ''[[tržište kapitala]]''
* ''[[devizno tržište]]''
* ''[[hipotekarno tržište]]''
* ''[[tržište finansijskih derivata]]''
 
'''Devizno tržište''' na specifičan način prožima i [[tržište novca|novčano tržište]] i [[tržište kapitala]], zbog čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima dovoljno specifičnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko tržište.
Na '''hipotekarnom tržištu''' se trguje hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na bazi hipoteke. Ovi poslovi su postali privlačni jer se kao njihovo osiguranje javlja hipoteka na realna nepokretna dobra – zemljište, zgrade i druge nepokretnosti.
 
=== Vidi još ===
 
* [[finansijska aktiva]]
* [[finansijske institucije]]
* [[finansijska štednja]]
 
[[categoryKategorija:Finansijska tržišta]]
 
[[bg:Финансов пазар]]
[[nl:Vermogensmarkt]]
[[pl:Rynek finansowy]]
[[ro:Piaţă financiară]]
[[ru:Финансовый рынок]]
[[sk:Finančný trh]]
108.824

izmjene