Finansijska tržišta – razlika između verzija

Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

 

 

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

 

 

Finansijska tržišta, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska sredstva, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava.

 

 

Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

 

 

Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava.

 

 

Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije poslovanje u privredi.

 

 

Na finansijskim tržištima se određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korišćenja finansijskih sredstava.

 

 

Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova spajanja subjekta koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni finansijski instrument. Takođe, dolazi i do smanjenja troškova u vezi sa pribavljanjem određenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tržištima.

 

 

Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tržištima.

 

 

Postoji veći broj kriterijuma za podelu finansijskih tržišta pa, samim tim, i više vrsta finansijskih tržišta.

 

 

Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospeća finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tržištima:

 

'''Tržište novca (kratkoročno tržište)''' je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike [[finansijska aktiva|finansijske aktive]], gde se trguje [[žiralni novac|žiralnim novcem]] i [[hartije od vrednosti|hartijama od vrednosti]] sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Osnovni učesnici su [[banke]]. Ovo tržište obezbeđuje [[likvidnost]] i [[solventnost]] privrednim subjektima.

'''Tržište kapitala (dugoročno tržište)''' je segment finansijskih tržišta na kome se trguje [[finansijska aktiva|finansijskom aktivom]] sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje. Na ovom tržištu posebnu ulogu imaju tzv. [[institucionalni investitori]])

 

 

Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju, finansijska tržišta se mogu podeliti na:

 

'''Lokalna tržišta''' se odnose na uže područje jedne zemlje. '''Nacionalna (domaća) tržišta''' se odnose na celu zemlju. '''Međunarodna (eksterna) tržišta''' se odnose na više zemalja, pa se i emitovanje [[hartije od vrednosti|hartija od vrednosti]] vrši istovremeno u više zemalja.

 

 

Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi [[finansijski instrumenti|finansijskih instrumenata]] kojima se trguje, razliku se:

 

Na '''tržištu instrumenata duga''' trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik [[hartije od vrednosti|hartija od vrednosti]] kojima se uobličavaju dužničko-poverilački odnosi, odnosno kreditni odnosi. Tu spadaju različite hartije od vrednosti, kao što su [[obveznice]], [[zapisi]], [[certifikati]] i slično, kojima se vrši kreditiranje poslovanja emitenata. Emisijom ovih hartija emitent prikuplja sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja.

Tržište '''izvedenih hartija od vrednosti (ili derivatna tržišta) ''' nastala su razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se nazivaju izvedenim zato što njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva može biti roba, osnovne [[hartije od vrednosti]], kamatna stopa, devizni kurs itd.

 

 

Polazeći od vremena plaćanja i isporuke finansijske aktive, razlikuju se:

 

Karakteristika '''promptnih (terminskih) tržišta''' je da se poslovi i transakcije koje se na njima zaključe odmah realizuju – isporuka finansijske aktive i plaćanje vrše se odmah po zaključenju posla. Karakteristika '''terminskih tržišta''' je da se na njima zaključuju terminski (ročni) poslovi, koji predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene finansijske transakcije u budućnosti (ovde spadaju tržišta izvedenih hartija od vrednosti tj. derivatna tržišta).

 

 

Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se:

 

Podela je izvršena po tome da li se na njima vrši prva kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja.

'''Sekundarna tržišta''' postoje za skoro sve hartije od vrednosti – [[obveznice]], [[akcije]], [[opcije]], fjučerse.

 

 

Sa aspekta prometa, razliku se:

 

'''Berzanski promet''' proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na berzi.

Postojanje '''vanberzanskog prometa''' znači da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze. Ta druga mesta mogu biti pri berzi, posredstvom banaka, pomoću informacionih sistema, itd.

 

 

Imajući u vidu organizacionu strukturu, finansijska tržišta mogu biti:

 

'''Aukciona finansijska tržišta''' su ona koja posluju na principima aukcije, odnosno, kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveću cenu.

Poseban oblik finansijskog tržišta organizuje se '''preko šaltera''', što predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tražnje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci i prodavci podnose svoje naloge na šalterima banaka ili ovlašćenih agenata.

 

 

S obzirom da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podela finansijskih tržišta na:

 

Na '''direktnim finansijskim tržištima''' obavlja se kupovina i prodaja, kako primarna tako i sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez obzira da li su u njih uključeni [[dileri]] ili [[brokeri]]. Drugim rečima, u direktna finansijska tržišta spada i primarna i sekundarna kupoprodaja akcija preduzeća, ili obveznica preduzeća i države, komercijalnih zapisa preduzeća i slično.

Na '''intermedijarnim finansijskim tržištima''' kupuju se i prodaju finansijski instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije – [[banke]], [[penzioni fondovi]], [[osiguravajuća društva]], [[investicione kompanije]] i fondovi. Ovo znači da u intermedijarna tržišta spada kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajničkih zapisa banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnih investitora.

 

 

U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju, razliku se:

 

'''Organizovana (institucionalizovana) tržišta''' postoje kada se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo regulisanoj proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.

'''Slobodna (neinstitucionalizovana) tržišta''' postoje kada se finansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.

 

 

Pored opšte i globalne podele finansijskih tržišta, postoji dalja njihova segmentacija na specijalizovana tržišta. Polazeći od finansijske aktive kojom se trguje, razlikuje se pet osnovnih segmenata finansijskih tržišta:

 

'''Devizno tržište''' na specifičan način prožima i [[tržište novca|novčano tržište]] i [[tržište kapitala]], zbog čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima dovoljno specifičnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko tržište.

Na '''hipotekarnom tržištu''' se trguje hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na bazi hipoteke. Ovi poslovi su postali privlačni jer se kao njihovo osiguranje javlja hipoteka na realna nepokretna dobra – zemljište, zgrade i druge nepokretnosti.

 

 

 

 

[[bg:Финансов пазар]]

[[nl:Vermogensmarkt]]

[[pl:Rynek finansowy]]

[[ru:Финансовый рынок]]

[[sk:Finančný trh]]