Razlike između izmjena na stranici "Rimski Senat"

== Doba republike ==

 

 

Zahvaljujući svojim ovlaštenjima i stalnošću članstva, senat je u praksi funkcionisao kao ''de facto'' kolektivni šef države. Pripremao je predloge zakona koji su se na usvajanje podnosili [[Rimske skupštine|skupštinama]], a njegove vlastite rezolucije (''decreta'' ili ''senatus consulta'') imale su u određenom stepenu praktičnu snagu, iako možda ne i formalno zakonsku jer su [[Tribun|narodni tribuni]] mogli uložiti svoj veto. Sudska vlast senata ogledala se u njegovom pravu da osniva posebne sudske komisije. Upravljao je državnim finansijama, postavljao namesnike [[Rimske provincije|provincija]] i jedini u državi imao pravo da definiše i sprovodi spoljnu politiku Rima. Senat je takođe nadgledao kultove državne [[Religija|religije]].

 

U teškim vanrednim okolnostima senat je donosio tzv. "poslednju odluku senata" ''(sentaus consultum ultimum)'', koja je konzulima davala ovlaštenje da upotrebe silu kako bi zaštitili državu i koja je suspendovala pravo priziva na narod ''(ius provocationis)''. Uobičajena forumala je glasila: ''dent operam consules ne quid detrimenti res publica capiat'' (= "neka se konzuli postaraju za to da država ne pretrpi nikakvu štetu"). Ovakva je odluka prvi put doneta 122. st. e. da bi se suzbio reformski pokret [[Gaj Sempronije Grakho|Gaja Grakha]], a takođe je upotrebljena i protiv [[Lucije Apulej Saturnin|Saturnina]] (100. st. e.) i [[Katilina|Katiline]] (63. st. e.). Poslednji put senat je ovakvu odluku doneo 40. godine st. e. protiv akcija Salvidenija Rufa ''(Salvidenius Rufus)''. [[Populari]] su uvek dovodili u pitanje zakonsko pravo senata da koristi ovu vanrednu meru.

 

 

[[ar:مجلس الشيوخ الروماني]]

[[sr:Римски сенат]]

[[sv:Romerska senaten]]

[[th:วุฒิสภาโรมัน]]

[[tr:Roma Senatosu]]