Hesiod – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 57:
Na zaključak da se i ovde radi o narodnoj priči, premda donekle modifikovanoj, ukazuje, prvo, to što Hesiod ovu sliku neprekidnog opadanja nije mogao pomiriti sa svojim prikazom pohoda [[Sedmorica protiv Tebe|sedmorice protiv Tebe]] ili [[Trojanski rat|trojanskog rata]], pa je između bronzanog i gvozdenog veka ubacio jedan "nemetalni" vek, vek [[Heroj|heroja]] ili polubogova, a zatim i to što se ovaj prikaz opadanja ne slaže s ''Teogonijom'', u kojoj se Kronovo vreme ne crta nikakvim ružičastim bojama, nego je predstavljano tek kao jedna od faza na putu koji kulminira Zevsovom vladavinom.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 98}} Pesnik potom razvija temu o pravičnosti, koju postavlja nasuprot nasilju, a ovo osuđuje putem [[Basna|basne]] (prve zabeležene basne u evropskoj književnosti), gde [[jastreb]] hvata [[Slavuj|slavuja]] i preti mu da će s njim učiniti šta mu je volja.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}} Hesiodova obuzetost etičkim pitanjima i Zevsovom pravdom u ''Poslovima i danima'' prilično se razlikuje od tradicionalnog aristokratskog pogleda o božanskom pravu kraljeva, koji je neupitan u ''[[Ilijada|Ilijadi]]'', a dominantan je još i u ''[[Odiseja|Odiseji]]''.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 98–99}}
Od pitanja pravičnosti Hesiod se okreće uputstvima za rad,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 132}} sa detaljnim izlaganjem različitih oruđa neophodnih za uspešan rad na zemlji (st. 383–617),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 383–617.]</ref> ali ima i korisnih uputstava za one koji, kao Hesiodov otac, radije biraju bavljenje pomorskom [[Trgovina|trgovinom]] (st. 618–694).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:609-640 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 618–694.]</ref> Ceo taj deo, najduži u pesmi, važan je izvor informacija o životu i pogledima jednog Grka s kraja 8. veka pne., a posebno je vredan jer, dakako, ne daje nikakav romansirani pogled na seoski život, kakav je, na primer, prisutan u [[Vergilije|Vergilijevim]] ''[[Georgike|Georgikama]]'' i koji je, zapravo, karakterističan ne za žitelja sela, već za stanovnika grada i prvi put se razvija u [[Helenistička civilizacija|helenističkom periodu]], kad se pojavljuje istinski [[Urbanizacija|urbanizovano]] društvo.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 99}} Bez obzira na način privređivanja, dom i [[porodica]] ostaju temelji na kojima se gradi imetak, a to zahteva i ženidbu, na šta Hesiod ne gleda s prevelikim zadovoljstvom, pa se u [[Mizoginija|mizoginiji]] Hesiod može smatrati pretečom [[Semonid Amorginac|Semonida Amorginca]]: potreba da se odabere dobra supruga i da se prema njoj dobro postupa uglavnom služi kao prilika pesniku da upozori na sve loše posledice koje može izazvati odabir rđave žene.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 99}}<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:678-705 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 695–705.]</ref> Ovaj deo pesme završava se s
Slede stihovi (st. 724–764) u kojima se daje popis [[Tabu|tabua]], tj. nedopuštenih radnji (npr. "nakon svanuća nemoj izlivati vino [[Zevs|Zevsu]] za žrtvu", "nemoj [[Uriniranje|mokriti]] stojeći licem okrenut ka suncu", "nemoj začeti decu kad si se vratio s nekog zlokobnog pokopa" i sl.).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:706-736 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 370.]</ref> Poslednji deo pesme ― to su zapravo oni ''Dani'' iz naslova (st. 765–828) ― donosi popis srećnih i nesrećnih dana u mesecu za različite poslove i poduhvate.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:765-799 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 765–828.]</ref> Iznošene su teze o tome da ovi poslednji segmenti ne potiču od Hesioda, no o tome među ispitivačima nema saglasnosti.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 100}}
| |||