Hesiod – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 22:
[[Stara Grčka|Drevni Grci]] su krajem 5. i početkom 4. veka pne. svojim najstarijim pesnicima smatrali [[Orfej|Orfeja]], [[Musej|Museja]], Hesioda i [[Homer|Homera]], i to tim hronološkim redom. Potom se među grčkim autorima uvrežilo mišljenje da je Homer zapravo bio stariji od Hesioda. Poklonici Orfeja i Museja verovatno su bili zaslužni za to što je toj dvojici bila data prednost,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 143–144}} a može se pretpostaviti da su nastavljači Homerovog dela, tzv. [[Homeridi]], uticali na to da se u kasnijem periodu taj pesnik hronološki stavi ispred Hesioda.<ref>V. npr. [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.30.3 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 30, 3,] gde autor kaže: "O vremenu života Hesioda i Homera nije mi bilo prijatno da pišem, iako sam ga najmarljivije izučavao, znajući za sklonost prema prepirci naročito onih koji se u moje vreme bave epskim pesništvom".</ref> Prvi antički pisci za koje se zna da su Homera smatrali starijim od Hesioda bili su [[Ksenofan]] i [[Heraklid Pontski]], mada je [[Aristrarh sa Samotrake]] prvi o tome argumentovano raspravljao. [[Efor]] je mislio da je Homer bio mlađi rođak Hesiodov, [[Herodot]] (5. vek pne.) očito ih je smatrao gotovo savremenicima,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0016.tlg001.perseus-grc1:2.53.2 Herodot, ''Istorija'', II, 53, 2:] "Mislim, naime, da su Hesiod i Homer bili od mene stariji najviše četiri stotine godina i nikako više; ovi su Helenima prvi stvorili priče o postanku bogova, dali im imena i objasnili božanske počasti i veštine i, najzad, opisali njihove likove".</ref> a sofist [[Alkidamant]] (4. vek pne.) doveo ih je u direktan kontakt u jednom izmišljenom pesničkom nadmetanju, čiji je rezultat spis ''[[Nadmetanje Homera i Hesioda]]'', koji nam se sačuvao u kasnijoj redakciji. Većina ispitivača danas se slaže da je Homer bio stariji od Hesioda, no valjani se argumenti mogu izneti i za suprotan stav.{{sfn|West|1966|loc=str. 40–47}} Hesiod je svakako stariji od [[Grčka lirika|lirskih]] i [[Grčka elegija|elegijskih]] pesnika čija su nam se dela sačuvala, budući da se njegov uticaj s većim ili manjim stupnjem pouzdanosti može uočiti kod [[Tirtej|Tirteja]], [[Semonid Amorginac|Semonida Amorginca]], [[Alkej|Alkeja]] i [[Ibik|Ibika]], pa se na osnovu toga može zaključiti da njegovo stvaralaštvo ne može padati u vreme posle 650. pne.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 105}} Za okvirnu godinu pre koje Hesiod nije mogao živeti uzima se 750. pne., na temelju takvih pokazatelja kao što su verovatnoća da je on svoje delo zapisao, činjenica da aludira na svetilište u [[Delfi|Delfima]], koje pre oko 750. pne. nije izlazilo iz okvira čisto lokalne važnosti,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:492-506 Hesiod, ''Teogonija'', 499.]</ref> kao i to što donosi popis reka koje se ulivaju u [[Crno more]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:337-370 Hesiod, ''Teogonija'', 337–345.]</ref> koje su Grci počeli [[Grčka kolonizacija|istraživati i naseljavati]] tek početkom 8. veka pne.{{sfn|West|1966|loc=str. 40–42}}
Danas se pretpostavlja da je Hesiod živeo i stvarao negde krajem 8. veka pne. Hesiod nas sam obaveštava<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:641-677 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 654–662.]</ref> o tome da je u pesničkom nadmetanju u [[Halkida|Halkidi]] na Eubeji osvojio tronožac kao nagradu na igrama priređenim povodom sahrane nekog Amfidamanta.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} [[Plutarh]] je tog Amfidamanta identifikovao s halkidskim junakom koji je poginuo u pomorskoj bici tokom [[Lelantinski rat|lelantinskog rata]], te je zaključio da taj deo pesme predstavlja kasniju [[Interpolacija|interpolaciju]] smatrajući da je Hesiod živeo pre lelantinskog rata. Moderni ispitivači prihvatili su Plutarhovu identifikaciju Amfidamanta, ali su odbacili njegov zaključak. Lelantinski rat vodio se između eubejskih polisa Halkide i [[Eretrija|Eretrije]] oko [[Lelantinska dolina|Lelantinske doline]], najverovatnije u nekom razdoblju tokom poslednje trećine 8. veka pne.,{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 93}} što se uklapa u danas prihvaćenu hronologiju za Hesioda. U tom slučaju, Hesiod je pobednički tronožac možda i dobio upravo za izvođenje svoje ''[[Teogonija|Teogonije]]'', pesme za koju se čini da bi mogla biti namenjena [[Aristokratija|aristokratskoj]] publici kakva se bi se okupila na pogrebnim svečanostima u Halkidi.{{sfn|West|1966|loc=str. 43–45}} Odatle verovatno potiče i izmišljena priča o Hesiodovom pesničkom nadmetanju s Homerom, ovekovečeno u spisu ''[[Nadmetanje Homera i Hesioda]]'' ({{lang-grc|Ἀγὼν Ὁμήρου καὶ Ἡσιόδου}}, često se citira i na {{jez-lat|Certamen Homeri et Hesiodi}} ili samo ''Certamen''), gde se opisuje kako je grčka publika prvenstvo dala Homeru, ali je kralj Paned, koji je vodio nadmetanje,
== Hesiodove pesme ==
| |||