Hesiod – razlika između verzija

Neki ispitivači smatraju da Hesiodov brat Perzes nije bio stvarna osoba i da predstavlja književnu fikciju, temelj na kome Hesiod u ''Poslovima i danima'' razvija temu o pravičnosti, no postoje i uverljivi argumenti protiv ove teze.<ref>Hugh G. Evelyn-White, ''Hesiod, The Homeric Hymns and Homerica'', [[Harvard University Press]], Cambridge, 1964, Vol. 57 u [[Loeb Classical Library]], str. xiv.</ref> Na primer, sasvim je uobičajeno da dela koja se bave [[Etika|etičkim]] pitanjima budu smeštena u jedan fiktivni kontekst, koji služi kao sredstvo kojim se zadobija pažnja publike,<ref>Jasper Griffin, ''The Oxford History of the Classical World'', Oxford University Press (1986), navodi primer jednog [[Sumer|sumerskog]] teksta datog u obliku opomene koju otac upućuje svom zabludelom sinu. Kako se vidi i iz mitova koje obrađuje u ''Teogoniji'', orijentalni uticaji svakako nisu bili strani Hesiodu.</ref> no teško je videti kako je Hesiod mogao ovakvim svojim pesmama zabavljati savremenike koji su znali da je polazna tačka u njima bila fikcija.{{sfn|Griffin|1986|loc=str. 95}} S druge strane, [[Gregory Nagy]] i Perzesa ("uništitelj": πέρθω / ''perthō'') i Hesioda ("koji odašilje glas"; ἵημι}} / ''hiēmi'' + αὐδή / ''audē'') smatra fiktivnim imenima izmišljenim za potrebe pesme.{{sfn|Nagy|1990|loc=str. 36–82}}