Prokopije – razlika između verzija

{{otheruses}}

 

 

Prokopije iz [[Cezareja|Cezareje]] jedan je od najvećih vrhunaca vizantijske [[Istoriografija|istoriografije]] uopšte, te nesumnjivo najviši domet ranovizantijske istoriografije posebno. U duhu i stilu stare grčke istoriografije opisao je u delu ''O ratovima'' (Ἱστορίαι ili Ὑπὲρ τῶν πολέμων λόγοι) ratove koje je [[Justinijan I]] vodio s [[Sasanidi|Persijancima]], [[Vandali]]ma i [[Goti]]ma. To je najstarije i sa gledišta istoriografije najznačajnije Prokopijevo delo. Pisana učeno, trezveno, zanimljivo i na mnogim mestima nadahnuto o Justinijanovom vremenu, ta je knjiga neuporedivo najbogatiji i najpouzdaniji vizantijski istoriografski dokument ovoga doba. Na dosta mesta došla je do izražaja njegova svesna težnja da piše nepristrasno i, po [[Tacit]]ovim rečima, ''sine ira et studio''.

Prokopije mnogo duguje [[Antička književnost|antičkoj književnosti]]. Veliki uticaj [[Antička Grčka|helenskih]] obrazaca ogleda se u njegovom [[stil]]u, jeziku, [[Kompozicija|kompoziciji]], a posebno u njegovom misaonom odnosu prema istorijskim zbivanjima. Opisavši neki važniji i dramatičniji događaj, on nastoji i da ga objasni. Čitavo delo ''O ratovima'' prožeto je i oživljeno ličnim refleksijama. On nema neku izgrađenu [[Filozofija istorije|filozofiju istorije]]. Tražeći istorijske zakone i smisao, on se najčešće smiruje u zaključku da stalnim promenama ljudskih stvari, u krajnjoj liniji, upravlja neka viša, svemoćna sila, nedokučiva τύχη (= sudbina). Ljudi, pojedinci i [[Država|države]], igračke su nečeg neshvatljivoga. U svome [[Skepticizam|skepticizmu]] on ide tako daleko da razne teorije o uzrocima istorijskih zbivanja naziva koprenama kojima ljudi pokrivaju svoje neznanje.

 

 

* {{gutenberg author| id=Procopius | name=Procopius}}

 

 

[[bg:Прокопий Кесарийски]]

[[simple:Procopius]]

[[sk:Prokopios Cézarejský]]

[[sr:Прокопије из Цезареје]]

[[sv:Prokopios]]