Otvori glavni meni

Izmjene

Dodano 30 bajtova ,  prije 9 godina
m/м
robot Dodaje: ast:Radiactividá Mijenja: an:Radioactividat; kozmetičke promjene
[[imageDatoteka:Radioactive.svg|thumb]]
'''Radioaktivnost''' je spontani proces u kojem se [[atomsko jezgro]], emitujući jednu ili više [[elementarna čestica|čestica]] ili kvanata elektromagnetnog zračenja, preobražava u drugo jezgro. Prvobitno nije bila poznata priroda zračenja nego se zbirno govorilo o radijaciji pa je ova pojava "raspada" jezgra nazvana radioaktivnost, a jezgra koja emituju čestice ili zračenje radioaktivna jezgra ili, ispravnije radioaktivni [[izotop]]i. Raspadom početnog jezgra, koje se naziva i jezgro roditelj, nastaje novo jezgro, potomak, koje može da ima [[redni broj]] Z i/ili [[maseni broj]] A različit od jezgra roditelja. Radioaktivni raspad karakteriše se vrstom i energijom emitovane radijacije i [[vreme poluraspada|vremenom poluraspada]]. U prirodi se javljaju [[alfa-raspad]], beta<sup>-</sup>-raspad i [[gama-raspad]]. Pri alfa-raspadu radioaktivna jezgra emituju jezgra helijumovih atoma <sup>4</sup>He<sup>++</sup>. Kod beta<sup>-</sup>-raspada, iz jezgra se emituju [[elektron]] i [[antineutrino]], a kod gama-raspada jezgro zrači elektromagnetne talase ([[foton]]e) velike energije. U laboratoriji mogu da se dobiju i jezgra koja se raspadaju emitujući [[pozitron]]e i [[neutrino|neutrina]] (beta<sup>+</sup>-raspad) ili kod kojih dolazi do [[K-zahvat]]a.
 
== Istorija otkrića radioaktivnosti ==
 
Prirodnu radioaktivnost otkrio je krajem prošlog veka francuski fizičar [[Anri Bekerel]]. Trudeći se da ustanovi uzrok [[fluoroscencija|fluorescencije]] odnosno [[fosforoscencija|fosforescencije]] nekih materijala (što je i njegov otac, takođe fizičar, proučavao), Bekerel je na fotografsku ploču umotanu u crni papir postavio kristal [[uranijum]]ove soli i onda sve izlagao sunčevoj svetlosti. Nakon razvijanja fotografske ploče pokazalo se da je ona bila “osvetljena”, dakle, uranijumova so je emitovala zračenje koje može da prođe kroz crni papir i da dejstvuje na fotografsku ploču. Bekerel je smatrao da uranijumova so zrači pod dejstvom sunčeve svetlosti. A onda, jednog dana, zbog oblačnosti, odustao je od eksperimenta, i foto ploču umotanu u crni papir odložio, a preko nje i unarijumsku so. Posle nekoliko dana ipak je razvio ploču i na veliko iznenađenje, ustanovio da je i ona jako ozračena. Ispravno je zaključio da uranijumova so, bez spoljašnjeg uticaja, dakle spontano, emituje zračenje koje prolazi kroz hartiju i izaziva zacrnjenje foto ploče. [[Marija Kiri]] je ovu pojavu nazvala radioaktivnost.
 
Marija Kiri je zajedno s [[Pjer Kiri|Pjerom Kirijem]] proučavala radioaktivnost i drugih uranijumovih jedinjenja, npr. rude pehblende (koja se uglavnom sastoji od uranil oksida U<sub>3</sub>O<sub>8</sub>). M. Kiri je utvrdila da je zračenje mnogo jače i da nije proporcionalno količini uranijuma. Pretpostavila je da ruda pehblende sadrži malu količinu nekog elementa koji mnogo jače zrači. Korišćenjem običnih hemijskih postupaka za razdvajanje elemenata, P. i M. Kiri izolovali su [[polonijum]] i [[radijum]]. Radijum je izolovan posle dugog i strpljivog prerađivanja jedne tone rude pehblende iz koje je već bio izvađen uranijum. Izdvojene su najpre male količine radijuma u obliku radijum-hlorida, a 1910. godine elektrolizom je dobijen i čist radijum. Otprilike u isto vreme M. Kiri i G. Šmit otkrili su, nezavisno, da su i [[torijum]]ova jedinjenja radioaktivna. Zatim su A. Debijern i F. Gizel u uranijumskim mineralima našli još jedan radioaktivni element - [[aktinijum]]. Posle ovih prvih otkrića, sistematskim ispitivanjima, otkriveno je da u prirodi postoji četrdesetak radioaktivnih elemenata.
 
== Osnovne osobine ==
[[ImageDatoteka:Alfa beta gamma radiation.svg|thumb|280px|Alfa-zračenje ne može prodirati ni kroz papir]]
Radioaktivno zračenje prodire kroz različite materijale, a takođe može i da jonizuje sredinu kroz koju prolazi. Proučavajući prodornu moć zračenja koja emituje uranijum, Raderford je utvrdio da postoje dve vrste zračenja (alfa i beta). Alfa-zračenje lakše se apsorbuje od beta- ali više jonizuje sredinu kroz koju prolazi. Alfa i beta zraci različito skreću u magnetnom polju, na osnovu čega je zaključeno da je reč o česticama suprotnog naeletrisanja i različite mase. Treći oblik prirodne radioaktivnosti (gama-zračenje) otkrio je P. Vilar utvrdivši da ono ne skreće u magnetnom polju, a da se odlikuje izuzetnom prodornošću.
 
 
 
== Vidi još ==
 
 
* [[izvori radioaktivnosti]].
 
[[CategoryKategorija:Fizička hemija]]
[[CategoryKategorija:Radiohemija]]
 
[[af:Radioaktiwiteit]]
[[als:Radioaktivität]]
[[an:RadioautibidatRadioactividat]]
[[ar:نشاط إشعاعي]]
[[ast:Radiactividá]]
[[az:Radioaktivlik]]
[[be-x-old:Радыеактыўнасьць]]
107.396

izmjena