Hesiod – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Migrating 59 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q44233 (translate me) |
nov članak |
||
Red 1:
[[Datoteka:1807 Thorvaldsen Tanz der Musen auf dem Helikon anagoria.JPG|thumb|400px|right|"Ples Muzâ na planini Helikonu", [[Bertel Thorvaldsen]] (1807).]]
'''Hesiod''' {{lang-grc|Ἡσίοδος}} / ''Ēsíodos'') bio je jedan od najstarijih [[Starogrčka književnost|grčkih pesnika]], za koga se smatra da je živeo negde između 750. i 650. pne., otprilike kad i [[Homer]] ili nešto posle njega.{{sfn|West|1966|loc=str. 40}}{{sfn|Griffin|1986|loc=str. 88}} On je prvi pisac u istoriji [[Evropa|evropske]] književnosti koji se u svom delu predstavlja kao pojedinac i o sebi daje [[Autobiografija|autobiografske]] podatke, prvi koji se jasno izdvaja kao pojedinac, a ne tek kao polulegendarni izdanak tradicije usmene književnosti.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 92}} [[Antika|Antički]] autori pripisivali su mu, zajedno s Homerom, oblikovanje grčkih [[Mit|mitskih]] priča i [[Religija|religijskih]] običaja.{{sfn|Andrews|Antony|1971|loc=str. 254–255}} Danas ispitivači smatraju Hesioda važnim izvorom informacija o najstarijoj [[Grčka mitologija|grčkoj mitologiji]], [[Zemljoradnja|zemljoradnji]], [[Privreda|privredi]] i [[Astronomija|astronomiji]].<ref>Murray N. Rothbard, ''Economic Thought Before Adam Smith: Austrian Perspective on the History of Economic Thought, Vol. 1,'' Cheltenham, UK, Edward Elgar Publishing, 1995, str. 8; Barry J. Gordan, ''Economic analysis before Adam Smith: Hesiod to Lessius'', 1975, str 3; George P. Brockway, ''The End of Economic Man: An Introduction to Humanistic Economics'', 4th ed., 2001, str. 128.</ref>
== Hipotetički životopis ==
Uobičajeni [[Epika|epski]] [[narativ]], kakav je Homerov, ne dopušta pesnicima da pišu o sebi, no dela sačuvana pod Hesiodovim imenom predstavljaju [[Didaktička književnost|didaktičke pesme]] i pesnik u njima iznosi neke detalje o vlastitom životu. U epu ''[[Poslovi i dani]]'' Hesiod navodi da mu je otac zbog teškog siromaštva napustio bavljenje pomorskom [[Trgovina|trgovinom]] i "u crnom brodu" se preselio iz [[Eolida|eolske]] [[Kima (Eolida)|Kime]] u [[Mala Azija|Maloj Aziji]] u bedno [[Beotija|beotsko]] selo [[Askra|Askru]] podno [[Helikon|Helikona]], "koje je zimi strašno, leti mučno, nikad ugodno".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:609-640 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 630‒640.]</ref> U Askri se Hesiod najverovatnije i rodio.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 123}} Zašto se njegov otac preselio iz [[Azija|Azije]] u manje plodnu i prenaseljenu Grčku, ostaje u pesmi nerazjašnjeno, premda se može primetiti da je do tog preseljenja došlo verovatno oko 750. pne. ili ne mnogo kasnije, dakle u vreme kad su se i drugi ljudi iz Kime pridruživali [[Eubeja|Eubejanima]], koja nije daleko od Helikona, u osnivanju kolonije [[Kuma (polis)|Kume]] u [[Apeninsko poluostrvo|italskoj]] pokrajini [[Kampanija|Kampaniji]].{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 93}} Hesiodov otac prihvatio se [[Poljoprivreda|poljoprivrede]], kako se zaključuje po vrsti nasledstva oko kojega su se po očevoj smrti sukobili Hesiod i njegov brat, Perzes,{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 93}} koji je podmitio oblasne gospodare ("kraljeve daroždere") i dokopao se većeg dela očevog nasledstva, ali ga je brzo spiskao i opet bacio oko na Hesiodovu imovinu.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:11-41 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 35,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 396.]</ref>
Iz ''Poslova i dana'' vidi se da se tu nije radilo tek o malom porodičnom imanju: zemljoposednik ne radi sam, nego za naknadu može uposliti i prijatelja,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 370.]</ref> kao i [[Robovi|robove]] (δμῶας),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:479-503 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 502,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:571-608 573,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:571-608 597,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:571-608 608,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:765-799 766.]</ref> ima na raspolaganju slobodnog radnika u punoj snazi, starog 40 godina, da ide za plugom, kao i roba u dečačkoj dobi da izvrće seme,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:405-447 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 441‒446,] cf. [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:448-478 469‒471.]</ref> a u kući ima jednu robinju.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:405-447 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 405‒406,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:571-608 602.]</ref> Od životinja za vuču poseduje volove i mazge.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:405-447 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 405,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:571-608 607.]</ref> S druge strane, ne može sebi priuštiti da samo nadgleda rad drugih, nego se i sam mora prihvatiti posla.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:479-503 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 458‒461.]</ref> Hesiod se često žali na bedu i siromaštvo u Askri,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:609-640 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 638,] cf. [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 376 sqq.]</ref> no život u tom selu nije mogao biti baš sasvim neugodan.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 94}}
Za razliku od svog oca, Hesiod se klonio putovanja morem, ali je jednom prilikom ipak preplovio uzani morski tesnac između grčkoga kopna i [[Eubeja|Eubeje]] kako bi učestvovao u nekim pogrebnim svečanostima, na kojima je tom prilikom u pesničkom nadmetanju osvojio [[tronožac]].{{sfn|Griffin|1986|loc=str. 88, 95}} Na drugom mestu opisuje kako su ga na obronku planine Helikona srele [[Muze]] i poklonile mu skiptar od [[Lovor|lovorova]] drveta, simbol pesničke inspiracije.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1-28 Hesiod, ''Teogonija'', 22–35.]</ref> Na temelju te nestvarne priča antički i moderni ispitivači zaključivali su da Hesiod nije bio profesionalni pevač ([[rapsod]]), jer bi mu inače Muze podarile [[Lira (instrument)|liru]] ili [[Kitara|kitaru]].{{sfn|West|1966|loc=str. 163–164}}<ref>V. npr. [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.30.3 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 30, 3,] gde se ovako opisuje jedan Hesiodov kip: "Tu sedi i Hesiod s kitarom na kolenima, što uopšte nije svojstveno Hesiodu da drži, jer je iz njegovih stihova jasno da je pevao držeći štap lovora".</ref>
[[Datoteka:Helikonmountainascent.JPG|thumb|right|Planina Helikon danas]]
[[Stara Grčka|Drevni Grci]] su krajem 5. i početkom 4. veka pne. svojim najstarijim pesnicima smatrali [[Orfej|Orfeja]], [[Musej|Museja]], Hesioda i [[Homer|Homera]], i to tim hronološkim redom. Potom se među grčkim autorima uvrežilo mišljenje da je Homer zapravo bio stariji od Hesioda. Poklonici Orfeja i Museja verovatno su bili zaslužni za to što je toj dvojici bila data prednost,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 143–144}} a može se pretpostaviti da su nastavljači Homerovog dela, tzv. [[Homeridi]], uticali na to da se u kasnijem periodu taj pesnik hronološki stavi ispred Hesioda.<ref>V. npr. [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.30.3 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 30, 3,] gde autor kaže: "O vremenu života Hesioda i Homera nije mi bilo prijatno da pišem, iako sam ga najmarljivije izučavao, znajući za sklonost prema prepirci naročito onih koji se u moje vreme bave epskim pesništvom".</ref> Prvi antički pisci za koje se zna da su Homera smatrali starijim od Hesioda bili su [[Ksenofan]] i [[Heraklid Pontski]], mada je [[Aristrarh iz Samotrake]] prvi o tome argumentovano raspravljao. [[Efor]] je mislio da je Homer bio mlađi rođak Hesiodov, [[Herodot]] (5. vek pne.) očito ih je smatrao gotovo savremenicima,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0016.tlg001.perseus-grc1:2.53.2 Herodot, ''Istorija'', II, 53, 2:] "Mislim, naime, da su Hesiod i Homer bili od mene stariji najviše četiri stotine godina i nikako više; ovi su Helenima prvi stvorili priče o postanku bogova, dali im imena i objasnilki božanske počasti i veštine i, najzad, opisali njihove likove".</ref> a sofist [[Alkidamant]] (4. vek pne.) doveo ih je u direktan kontakt u jednom izmišljenom pesničkom nadmetanju, čiji je rezultat spis ''[[Nadmetanje Homera i Hesioda]]'', koji nam se sačuvao u kasnijoj redakciji. Većina ispitivača danas se slaže da je Homer bio stariji od Hesioda, no valjani se argumenti mogu izneti i za suprotan stav.{{sfn|West|1966|loc=str. 40–47}} Hesiod je svakako stariji od [[Grčka lirika|lirskih]] i [[Grčka elegija|elegijskih]] pesnika čija su nam se dela sačuvala, budući da se njegov uticaj s većim ili manjim stupnjem pouzdanosti može uočiti kod [[Tirtej|Tirteja]], [[Semonid Amorginac|Semonida Amorginca]], [[Alkej|Alkeja]] i [[Ibik|Ibika]], pa se na osnovu toga može zaključiti da njegovo stvaralaštvo ne može padati u vreme posle 650. pne.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 105}} Za okvirnu godinu pre koje Hesiod nije mogao živeti uzima se 750. pne., na temelju takvih pokazatelja kao što su verovatnoća da je on svoje delo zapisao, činjenica da aludira na svetilište u [[Delfi|Delfima]], koje pre oko 750. pne. nije izlazilo iz okvira čisto lokalne važnosti,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:492-506 Hesiod, ''Teogonija'', 499.]</ref> kao i to što donosi popis reka koje se ulivaju u [[Crno more]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:337-370 Hesiod, ''Teogonija'', 337–345.]</ref> koje su Grci počeli [[Grčka kolonizacija|istraživati i naseljavati]] tek početkom 8. veka pne.{{sfn|West|1966|loc=str. 40–42}}
Danas se pretpostavlja da je Hesiod živeo i stvarao negde krajem 8. veka pne. Hesiod nas sam obaveštava<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:641-677 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 654–662.]</ref> o tome da je u pesničkom nadmetanju u [[Halkida|Halkidi]] na Eubeji osvojio tronožac kao nagradu na igrama priređenim povodom sahrane nekog Amfidamanta.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} [[Plutarh]] je tog Amfidamanta identifikovao s halkidskim junakom koji je poginuo u pomorskoj bici tokom [[Lelantinski rat|lelantinskog rata]], te je zaključio da taj deo pesme predstavlja kasniju [[Interpolacija|interpolaciju]] smatrajući da je Hesiod živeo pre lelantinskog rata. Moderni ispitivači prihvatili su Plutarhovu identifikaciju Amfidamanta, ali su odbacili njegov zaključak. Lelantinski rat vodio se između eubejskih polisa Halkide i [[Eretrija|Eretrije]] oko [[Lelantinska dolina|Lelantinske doline]], najverovatnije u nekom razdoblju tokom poslednje trećine 8. veka pne.,{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 93}} što se uklapa u danas prihvaćenu hronologiju za Hesioda. U tom slučaju, Hesiod je pobednički tronožac možda i dobio upravo za izvođenje svoje ''[[Teogonija|Teogonije]]'', pesme za koju se čini da bi mogla biti namenjena [[Aristokratija|aristokratskoj]] publici kakva se bi se okupila na pogrebnim svečanostima u Halkidi.{{sfn|West|1966|loc=str. 43–45}} Odatle verovatno potiče i izmišljena priča o Hesiodovom pesničkom nadmetanju s Homerom, ovekovečeno u spisu ''[[Nadmetanje Homera i Hesioda]]'' ({{lang-grc|Ἀγὼν Ὁμήρου καὶ Ἡσιόδου}}, često se citira i na {{jez-lat|Certamen Homeri et Hesiodi}} ili samo ''Certamen''), gde se opisuje kako je grčka publika prvenstvo dala Homeru, ali je kralj Paned, koji je vodio nadmetanje, pobedio dosudio Hesiodu, jer ovaj opeva zemljoradnju i mir, a Homer pokolj i rat.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}}
Neki ispitivači smatraju da Hesiodov brat Perzes nije bio stvarna osoba i da predstavlja književnu fikciju, temelj na kome Hesiod u ''Poslovima i danima'' razvija temu o pravičnosti, no postoje i uverljivi argumenti protiv ove teze.<ref>Hugh G. Evelyn-White, ''Hesiod, The Homeric Hymns and Homerica'', [[Harvard University Press]], Cambridge, 1964, Vol. 57 u [[Loeb Classical Library]], str. xiv.</ref> Na primer, sasvim je uobičajeno da dela koja se bave [[Etika|etičkim]] pitanjima budu smeštena u jedan fiktivni kontekst, koji služi kao sredstvo kojim se zadobija pažnja publike,<ref>Jasper Griffin, ''The Oxford History of the Classical World'', Oxford University Press (1986), navodi primer jednog [[Sumer|sumerskog]] teksta datog u obliku opomene koju otac upućuje svom zabludelom sinu. Kako se vidi i iz mitova koje obrađuje u ''Teogoniji'', orijentalni uticaji svakako nisu bili strani Hesiodu.</ref> no teško je videti kako je Hesiod mogao ovakvim svojim pesmama zabavljati savremenike koji su znali da je polazna tačka u njima bila fikcija.{{sfn|Griffin|1986|loc=str. 95}} S druge strane, [[Gregory Nagy]] i Perzesa ("uništitelj": πέρθω / ''perthō'') i Hesioda ("koji odašilje glas"; ἵημι}} / ''hiēmi'' + αὐδή / ''audē'') smatra fiktivnim imenima izmišljenim za potrebe pesme.{{sfn|Nagy|1990|loc=str. 36–82}}
Hesiod je svoje pesme najverovatnije sam zapisivao ili ih je govorio nekome u pero, jer bi inače, da ih je potomstvu preneo samo usmeno, kako su to činili rapsodi, usmena predaja od jednoga [[Rapsod|rapsoda]] do drugoga zamaglila jasnu osobenost pesnikovu koja i dalje tako jasno izbija iz njegovih pesama.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 104}} [[Pausanija]] pripoveda o tome kako su mu Beoćani pokazali jednu "olovnu ploču koja je dosta oštećena vremenom , na kojoj su napisani ''Poslovi''".<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0160%3Abook%3D9%3Achapter%3D31%3Asection%3D4 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 31, 4.]</ref> Kao razlog za zapisivanje pesama u vreme dominacije [[Usmena književnost|usmene književnosti]] navodi se to što je jedna duboko lična poema, kakva su ''Poslovi i dani'', koja nema linijski epski narativ koji bi rapsodu pomogao u pamćenju i recitovanju, imala više šanse da bude sačuvana za buduće generacije ako se zapiše, po mogućnosti još za pesnikova života.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 104}}
Veoma rano razvila su se dve različite teorije o tome gde se nalazi Hesiodov grob. Prema jednoj, koja je svakako postojala već u [[Tukidid|Tukididovo]] doba, a beleže je [[Plutarh]], ''[[Suda]]'' i [[Jovan Ceces]], [[proročište u Delfima]] proreklo je Hesiodu da će umreti u [[Nemeja (grad)|Nemeji]], pa je on pobegao u [[Lokrida|Lokridu]], ali je tamo usmrćen u hramu [[Zevs|Zevsa Nemejskog]], pa je tamo i pokopan. To predanje prati poznatu konvenciju, prema kojoj se pokaže da je [[proročište]] naposletku uvek u pravu. Prema drugom predanju, koje je prvo zabeleženo u jednom [[Epigram|epigramu]] [[Hersija iz Orhomena|Hersije iz Orhomena]], sastavljenom u 7. veku pne., oko jednog veka nakon Hesiodove smrti, Hesiod je pokopan u beotskom gradu [[Orhomen (Beotija)|Orhomenu]]. Prema [[Aristotel|Aristotelovom]] ''Ustavu orhomenskom'', kad su [[Tespija|Tespljani]] poharali Askru, stanovnici ovog sela pobegli su u Orhomen, gde su, prema savetu proročišta, prikupili Hesiodov pepeo i položili ga na počasno mesto na [[Agora|agori]], uz grob [[Minija (mitologija)|Minije]], svog mitskog osnivača.
== Hesiodove pesme ==
[[Datoteka:Moreau, Gustave - Hésiode et la Muse - 1891.jpg|thumb|250px|Hesiod i Muza, [[Gustave Moreau]]. Ovde je pesnik predstavljen s lirom, što se ne slaže s pričom koju kazuje sam Hesiod, u kojoj se poklon sastojao u lovorovom štapu.]]
Pod Hesiodovim imenom sačuvane su tri epske pesme, zajedno s mnogobrojnim fragmentima drugih dela koja su mu se u antici pripisvala. Od te tri pesme, ''[[Štit Heraklov]]'' svakako nije Heraklovo delo i verovatno je nastao u 6. veku pne., a od druga dva, najstroži antički kritičari Hesiodu su pripisivali samo ''[[Poslovi i dani|Poslove i dane]]'';<ref>Cf. [[Pausanija (pisac)|Pausanija]], [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.31.4 ''Opis Helade'', IX, 31, 4.]</ref> s druge strane, sam autor ''[[Teogonija|Teogonije]]'' identifikuje se kao Hesiod u 22. stihu,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1-28 Hesiod, ''Teogonija'', 22.]</ref> a na isto autorstvo oba dela ukazuju i velike sličnosti u stilu, jeziku i razmišljanju.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 94}}<ref name=OCDhes>Simon Hornblower & Antony Spawforth, ''[[The Oxford Classical Dictionary]]'', 3rd ed., 2003, s.v. Hesiod.</ref>
Premda se ranije držalo da je ''Teogonija'' nastala nakon ''Poslova i dana'',{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} danas se smatra da je ''Teogonija'' verovatno starija, jer se čini da uvodni stihovi ''Poslova i dana'' eksplicitno menjaju jednu tvrdnju iznetu u ''Teogoniji'': ne postoji, naime, samo jedna [[Erida]] (svađa), kako se navodi u ''Teogoniji'',<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:207-239 Hesiod, ''Teogonija'', 226 sqq.]</ref> nego treba razlikovati dve vrste, od kojih jedna predstavlja korisno nadmetanje, a druga destruktivan sukob.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:11-41 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 11‒23.]</ref> Na zaključak da je ''Teogonija'' starija navodi i način obrade mita o [[Pandora (mitologija)|Pandori]]. U ''Teogoniji'' se vrlo detaljno priča o [[Prometej|Prometejevom]] sagrešenju, o postanku Pandore i o tome kako su je razni bogovi darovali različitim darovima,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:507-544 Hesiod, ''Teogonija'', 510‒616.]</ref> dok je u ''Poslovima i danima'' prethodna priča data u samo dva stiha,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:42-58 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 47‒48.]</ref> a onda se naširoko pripoveda potonji istorijat o Pandori i njenom vrču (tj. ''[[Pitos|pitosu]]'', a ne "Pandorinoj kutiji", kako je postalo uvreženo u kasnijoj evropskoj tradiciji, koja potiče od [[Erazmo Roterdamski|Erazma Roterdamskog]]).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:42-58 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 49‒105]</ref>
Izneta je teza da je Hesiod u pesničkom nadmetanju na Eubeji, koje spominje u ''Poslovima i danima'',<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:641-677 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 654 sqq.]</ref> pobedio upravo s ''Teogonijom'', s obzirom na to da je pobednička pesma bila [[himna]] i da je tronožac koji je pesnik dobio za nagradu bio zatim posvećen helikonskim Muzama na istom mestu na kojem su ga one nekad inspirisale na pesnički rad.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 94}} ''Teogonija'' se upravo obraća helikonskim Muzama, opisuje taj prvi podstrek na bavljenje pesništvom,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1-28 Hesiod, ''Teogonija'', 22‒35.]</ref> pa se i naziva himnom (ὑμνεῖν).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:29-52 Hesiod, ''Teogonija'', 33,] cf. ὑμνεῦσαι: [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1-28 11,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:29-52 37, 51.]</ref>
=== ''Teogonija'' ===
{{main|Teogonija}}
''Teogonija'' ili ''Postanak bogova'' ({{lang-grc|Θεογονία}}, 1022 heksametra) jeste "prva grčka mitološka sinteza, u kojoj se sažeta povijest postanka svijeta i rodoslovlje bogova".{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} Pesma započinje svojevrsnom himnom upućenom Muzama (st. 1‒115),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1-28 Hesiod, ''Teogonija'', 1‒115.]</ref> koja nalikuje [[Homerske himne|homerskim himnama]]<ref name=OCDhes/> i slavi Muze s Helikona i njihovu moć da opevaju generacije bogova.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 92}} U tom delu pesnik govori o sebi, navodeći i svoje ime, te pripoveda kako su ga Muze, kad je jednom napasao ovce na padinama Helikona, obdarile lovorovim skeptrom, udahnule mu dar božanske pesme i podučile ga da slavi bogove.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 124‒125}} Sledi (st. 116‒132)<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 116‒132.]</ref> opis [[Kosmogonija|kosmogonije]], tj. nastanka sveta, na čijem početku stoji [[Haos (mitologija)|Haos]] (srodno s χάσκω, χαίνω = zjapiti),<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dxa%2Fskw Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', s.v. χάσκω.]</ref> iz kojega se, s jedne strane, izdvajaju [[Geja]] (Zemlja), [[Tartar (mitologija)|Tartar]] (u dnu Zemlje) i [[Eros |Eros]] (Ljubav) kao princip kretanja i rađanja, a s druge strane, Mrak i Noć i od njih Svetlost i Dan; iz Geje nastaju Nebo, brda i More.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 127}} Potom se opisuje drugo pokolenje, koje nastaje iz spoja muških i ženskih praelemenata (st. 133‒336).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 133‒336.]</ref> Geja je s [[Uran (mitologija)|Uranom]] rodila [[Titani|Titane]], [[Kiklopi|Kiklope]] i [[Hekatonhiri|Hekatonhejre]]; Titan [[Kron (Titan)|Kron]] kastrira oca Urana i njegove odsečene [[genitalije]] baci u more, a iz tog čina nastanu [[Erinije]], [[Giganti]], [[Nimfe]] i [[Afrodita]].{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 127‒128}} Zatim se, u više od polovine pesme, opeva treće pokolenje bogova ili tzv. prava teogonija (st. 453‒1018):<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:453-491
Hesiod, ''Teogonija'', 453‒1018.]</ref> prvo je zavladao Kron, ali nakon mnogih bitaka vlast preuzme [[Zevs]], Kronov i [[Reja (mitologija)|Rejin]] sin, i podeli je s drugom Kronovom decom; naširoko se opeva sudbina [[Prometej|Prometeja]], sina Titana [[Japet (mitologija)|Japeta]], kao i duga borba s ostalim Titanima, koje Zevs na kraju uz pomoć Hekatonhejra baci u [[Tartar (mitologija)|Tartar]]; potom se nabrajaju razna božanstva i njihovo potomstvo i, naposletku, deca koju su boginje rodile smrtnicima.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 128}} U poslednja četiri stiha (st. 1019–1022) pesnik zaziva Muze da pevaju rod žena.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1003 Hesiod, ''Teogonija'', 1019–1022.]</ref> Među naučnicima postoji saglasnost da kraj ''Teogonije'', koji je istovremeno i uvod u hesiodski ''[[Katalog žena]]'', predstavlja dodatak koji je nastao nakon Hesioda,{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 96}} posebno s obzirom na to da se u st. 1013 spominje [[Latin (mitologija)|Latin]], mitski kralj u Italiji i eponim [[Lacij (antički)|Lacija]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1003 Hesiod, ''Teogonija'', 1019–1022.]</ref> Hesiod, ''Teogonija'', 1013.]</ref> no mišljenja se razlikuju oko toga gde se tačno završava izvorni Hesiodov tekst.<ref name=OCDhes/>
Hesiodova ''Teogonija'' prvi je pokušaj sistematskog izlaganja kauzalno-genetičke povesti sveta, pa se u tom kontekstu božanstva posmatraju ne kao večna, nego kao postala i rođena, a teogonija (postanak bogova) prelazi u kosmogoniju (postanak sveta), u čemu se prepoznaje racionalni postupak koji će dalje razvijati prvi [[jonski filozofi]] u potpunosti odvajajući mitologiju od nauke.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 128–129}} U tome Hesiodova teogonija predstavlja napredak u odnosu na Homera, kod koga su svi bogovi potekli od [[Okean (mitologija)|Okeana]] i [[Tetida|Tetide]],{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 96}} a jonski će se [[Antička filozofija|filozofi]] od tog polumitskog, [[Genealogija|genealoškog]] principa okrenuti potrazi za [[Ontologija|ontološkim]] početkom.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 128}} No za prvi Postanak ne navodi se u ''Teogoniji'' uzrok: jednostavno, "Haos je prvi postao" (ἦ τοι μὲν πρώτιστα Χάος γένετ᾽...),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 116.]</ref> a narativ, koji se razvija u skladu sa svojom unutrašnjom kosmološko-teološkom "hronologijom", uključuje i brojne tek labavo povezane mitološke ekskurse.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 95}} Među najzanimljivijim delovima ''Teogonije'', pored uvodne invokacije Muza i pesnikovih autobiografskih podataka, nalazi se opis [[Hekata|Hekate]], boginje koje kod Homera nema,<ref name=OCDhes/> a ovde se pojavljuje kao kakvo [[Stari Istok|istočnjačko]] ili [[Minojska civilizacija|minojsko]] božanstvo.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}} Prirodne pojave pojavljuju se čas kao geografski entiteti, npr. kad se strašne Hekatonhejre, deca Neba, smeštaju u dno Zemlje, čas kao [[Antropomorfizam|antropomorfni]] oblici, npr. kad samo Nebo bude [[Kastracija|kastrirano]]; s druge strane, [[Olimp|olimpski]] bogovi dosledno se uvek prikazuju kao antropomorfni.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 96}} Teško je reći koliko se u sastavljanju ''Teogonije'' pesnik oslanjao na mitološko-kosmološka verovanja tadašnjih Grka, koliki su bili uticaji [[Egipatska mitologija|egipatske]] i [[Bliski Istok|bliskoistočne]] mitologije (za mit o smeni bogova Uran–Kron–Zevs zanimljive su paralele pronađene u nekim [[Hetiti|hetitskim]] i [[Babilon|babilonskim]] tekstovima<ref name=OCDhes/>), a koliki je udeo imala Hesiodova vlastita imaginacija.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 97}}
=== ''Poslovi i dani'' ===
{{main|Poslovi i dani}}
''Poslovi i Dani'' ({{lang-grc|Ἔργα καὶ ἡμέραι}}, 828 heksametara) jeste "poema rada", napisana u vidu opomene bratu Perzesu, kome pesnik daje niz saveta o tome kako će na pošten način steći i očuvati imetak.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}} Na početku (st. 1–316), nakon invokacije Muza, kćeri Zevsa, vrhovnog zaštitnika [[Pravda|pravde]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:1-10 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 1–10.]</ref> Hesiod priča kako je nakon očeve smrti morao voditi spor oko nasledstva sa svojim bratom Perzesom, koji je podmitio "kraljeve daroždere" (βασιλῆας δωροφάγους)<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:11-41 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 38–39.]</ref> i tako dobio veći deo imetka; no Perzes je imovinu brzo spiskao i hteo povesti novu parnicu.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} Zato pesnik brata opominje na rad, a sudije na pravičnost.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 132}} Pri tom kao temeljno načelo ističe postojanje dve [[Erida|Eride]] (sukoba) ― rđave, koja predstavlja destruktivno sukobljavanje, i dobre, koja predstavlja miroljubivo nadmetanje u radu,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 137}} i odatle potiče dve osnovne niti narativa u ovoj pesmi: nagovaranje brata Perzesa da se okane destruktivnog sukoba s pesnikom i ohrabrivanje da se prihvati časnog rada.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 97}} Opomene bratu i prikaz teškoća s kojima se častan čovek susreće u životu dati su kroz dva mita. Prvi je nastavak pripovesti o [[Pandora (mitologija)|Pandori]], koja je započeta u ''Teogoniji'', a treba da objasni kako su na svet došle nevolje: taj mit nalikuje narodnoj pripovetki, pomalo nespretno sastavljenoj, "posebno jer ne objašnjava zašto samo [[Nada]] nije uspela pobeći".{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 97}} Drugi je mit o [[Naraštaji ljudskog roda|pet vekova sveta]], svakog goreg od prethodnog, počev od zlatnog veka Kronove vladavine, preko srebrnog i bronzanog veka, sve do gvozdenog veka, u kojemu živi sam Hesiod, nakon kojega pesnik predviđa dolazak još težeg razdoblja:{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 132}}
:Kamo li sreće da nisam dioničar petoga roda,
:Već da sam prije umro il da sam kasnije rođen.
:Ovo je gvozdeno pleme i njega nikada neće
:Dnevna minuti muka i tuga, pa ni po noći.
:Bozi će ljudima jadnim teške zadavati brige.
:Ipak, zlu će se njinom poneko dobro primiješat.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:174-201 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 174–179] (preveo A. Bazala, pjesnički dotjerao N. Milićević, ''Heziod: Poslovi i dani'', Matica hrvatska, Zagreb 1970.)</ref>
Na zaključak da se i ovde radi o narodnoj priči, premda donekle modifikovanoj, ukazuje, prvo, to što Hesiod ovu sliku neprekidnog opadanja nije mogao pomiriti sa svojim prikazom pohoda [[Sedmorica protiv Tebe|sedmorice protiv Tebe]] ili [[Trojanski rat|trojanskog rata]], pa je između bronzanog i gvozdenog veka ubacio jedan "nemetalni" vek, vek [[Heroj|heroja]] ili polubogova, a zatim i to što se ovaj prikaz opadanja ne slaže s ''Teogonijom'', u kojoj se Kronovo vreme ne crta nikakvim ružičastim bojama, nego je predstavljano tek kao jedna od faza na putu koji kulminira Zevsovom vladavinom.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 98}} Pesnik potom razvija temu o pravičnosti, koju postavlja nasuprot nasilju, a ovo osuđuje putem [[Basna|basne]] (prve zabeležene basne u evropskoj književnosti), gde [[jastreb]] hvata [[Slavuj|slavuja]] i preti mu da će s njim učiniti šta mu je volja.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}} Hesiodova obuzetost etičkim pitanjima i Zevsovom pravdom u ''Poslovima i danima'' prilično se razlikuje od tradicionalnog aristokratskog pogleda o božanskom pravu kraljeva, koji je neupitan u ''[[Ilijada|Ilijadi]]'', a dominantan je još i u ''[[Odiseja|Odiseji]]''.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 98–99}}
Od pitanja pravičnosti Hesiod se okreće uputstvima za rad,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 132}} sa detaljnim izlaganjem različitih oruđa neophodnih za uspešan rad na zemlji (st. 383–617),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 383–617.]</ref> ali ima i korisnih uputstava za one koji, kao Hesiodov otac, radije biraju bavljenje pomorskom [[Trgovina|trgovinom]] (st. 618–694).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:609-640 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 618–694.]</ref> Ceo taj deo, najduži u pesmi, važan je izvor informacija o životu i pogledima jednog Grka s kraja 8. veka pne., a posebno je vredan jer, dakako, ne daje nikakav romansirani pogled na seoski život, kakav je, na primer, prisutan u [[Vergilije|Vergilijevim]] ''[[Georgike|Georgikama]]'' i koji je, zapravo, karakterističan ne za žitelja sela, već za stanovnika grada i prvi put se razvija u [[Helenistička civilizacija|helenističkom periodu]], kad se pojavljuje istinski [[Urbanizacija|urbanizovano]] društvo.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 99}} Bez obzira na način privređivanja, dom i [[porodica]] ostaju temelji na kojima se gradi imetak, a to zahteva i ženidbu, na šta Hesiod ne gleda s prevelikim zadovoljstvom, pa se u [[Mizoginija|mizoginiji]] Hesiod može smatrati pretečom [[Semonid Amorginac|Semonida Amorginca]]: potreba da se odabere dobra supruga i da se prema nkoj dobro postupa uglavnom služi kao prilika pesniku da upozori na sve loše posledice koje može izazvati odabir rđave žene.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 99}}<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:678-705 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 695–705.]</ref> Ovaj deo pesme završava se s ekoliko stihova o važnosti prijateljstva (st. 706–723).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:706-736 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 706–723.]</ref>
Slede stihovi (st. 724–764) u kojima se daje popis [[Tabu|tabua]], tj. nedopuštenih radnji (npr. "nakon svanuća nemoj izlivati vino [[Zevs|Zevsu]] za žrtvu", "nemoj [[Uriniranje|mokriti]] stojeći licem okrenut ka suncu", "nemoj začeti decu kad si se vratio s nekog zlokobnog pokopa" i sl.).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:706-736 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 370.]</ref> Poslednji deo pesme ― to su zapravo oni ''Dani'' iz naslova (st. 765–828) ― donosi popis srećnih i nesrećnih dana u mesecu za različite poslove i poduhvate.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:765-799 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 765–828.]</ref> Iznošene su teze o tome da ovi poslednji segmenti ne potiču od Hesioda, no o tome među ispitivačima nema saglasnosti.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 100}}
''Poslovi i dani'' uvek su bili najčitanije Hesiodovo delo,<ref name=OCDhes/> no još u antici bilo je onih koji su osporavali Hesiodovo autorstvo nekih delova ove pesme: prema [[Pausanija (pisac)|Pausaniji]] (2. vek), Beoćani su smatrali da Hesiodov tekst počinje pričom i dve Eride, tj. od našeg stiha 11.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.31.4 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 31, 4.]</ref> Od tada su brojni [[Klasična filologija|filolozi]] pokušavali utvrditi koji su delovi pesme sumnjivi te pojedine segmente izbaciti, preurediti ili preformulisati, a sve s ciljem da bi se dobio jedan zaokružen narativ s logičnom strukturom i kontinuiranim tekstom sa svojim početkom, sredinom i krajem, po ugledu na homerske epove.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 100}} Međutim, ovo delo nije ni pisano s namerom da bude bilo praktični priručnik o poljoprivredi bilo etički [[traktat]] o pravdi, i njegova jedinstvenost upravo leži u tome što predstavlja prvi pokušaj u evropskoj književnosti da se sastavi veće delo bez prethodno zadate narativne linije (kakva je, na primer, genealoška linija u ''Teogoniji'').{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 100–101}} ''Poslovi i dani'' svakako su važan izvor informacija o društvenim prilikama na početku [[Arhajsko doba Grčke|arhajskog razdoblja Grčke]], no i ovu pesmu mnoge i zanimljive niti vežu s egipatskim i bliskoistočnim kulturama, gde se može pronaći nemali broji primera s tekstovima u kojima se daju saveti, opmene i uputstva o poželjnom ponašanju i načinu života.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 101}}
== Hesiodski korpus ==
Hesiodu su u antici pripisivane i brojne druge pesme, koje danas čine tzv. hesiodski korpus, bez obzira na to da li se Hesiodovo autorstvo prihvata ili odbacuje.{{sfn| Cingano|2009|loc=str. 91‒130}} U tom kontekstu, može se reći da je "Hesiod" ime osobe, dok se "hesiodskim" naziva određena vrsta pesništva, uključujući i pesme (ali ne samo one) čije se autorstvo s manjim ili većim stupnjem verovatnoće može pripisati Hesiodu.{{sfn|Most|2006|loc=str. xi}} Od svih dela u hesiodskom korpusu sačuvan je u potpunosti, putem rukopisne tradicije, sačuvan samo ''[[Štit Heraklov]]'' (Ἀσπὶς Ἡρακλέους), u književnom smislu dosta slab prikaz sukoba između [[Herakle|Herakla]] i [[Kikno|Kikna]], u koji je umetnut dugačak eksukrs s opisom Heraklova štita, sastavljen po uzoru na Homerov opis [[Ahilej|Ahilejeva]] štita.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 103}}
Antički su izvori Hesiodu pripisivali i jednu dugačku genealošku pesmu, poznatu kao ''[[Katalog žena]]'' (Γυναικῶν κατάλογος) ili ''Eeje'' (Ἠοῖαι, jer je svaki novi odeljak pesme počinjao rečima ἢ οἵη / ''ē' hoiē'' = "ili kakva (je bila...)", odnosno, u množini, ἢ οἵαι / ''ē' hoiai'' = "ili kakve (su bile...)". Ta pesma, koja je sačuvana samo u fragmentima, zapravo je popis mitova o ženama smrtnicama koje su vodile ljubav s bogovima i potomcima koji su proizašli iz tih veza, tj. [[Kult heroja|grčkim herojima]].
Još nekoliko [[heksametar|heksametarskih]] pesama pripisivano je Hesiodu:
* ''[[Velike Eeje]]'' (Μεγάλαι Ἠοῖαι) pesma je koja je po tematici nalikovala ''Katalogu žena'', ali se pretpostavlja da je bila još duža.<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/256/mode/2up ''Velike Eeje'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Keikova svadba]]'' (Κήυκος γάμος) opevala je Heraklovo učešće na svadbi nekog [[Keik (Hipasov otac)|Keika]] i bila je popularna zbog toga što je sadržavala brojne [[Zagonetka|zagonetke]].<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/254/mode/2up ''Keikova svadba'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Melampodija]]'' (Μελαμποδία) bila je [[Genealogija|genealoška]] pesma koja je obrađivala mitove u vezi s velikim mitskim [[Prorok|prorocima]] i njihovim porodicama.<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/266/mode/2up ''Melampodija'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Idski Daktili (pesma)|Idski Daktili]]'' (Ἰδαῖοι Δάκτυλοι) bila je pesma koja je obrađivala [[Daktil (mitologija)|Idske Daktile]], mitske ličnosti kojima se pripisivalo otkriće raznih [[Metal|metala]] i njihova obrada.<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/76/mode/2up ''Idski Daktili'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Peritojev silazak]]'' (Πειρίθου κατάβασις) opevao je [[Tezej|Tezejev]] i [[Peritoj|Peritojev]] put u [[Had (podzemni svijet)|Had]].
* ''[[Hironove pouke]]'' (Χείρωνος ὑποθῆκαι) bila je didaktička pesma koja je sadržavala [[Hiron|Hironov]] nauk kojem je on podučavao mladog [[Ahilej|Ahileja]].<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/72/mode/2up ''Idski Daktili'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Velika dela]]'' (Μέγαλα Ἔργα) bilo je delo koje je nalikovalo ''Poslovima i danima'', ali se po naslovu pretpostavlja da je bilo duže.<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/74/mode/2up ''Velika dela'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Astronomija (Hesiod)|Astronomija]]'' (Ἀστρονομία) bila je astronomska pesma s kojom [[Kalimah]], kako se čini, poredi [[Arat iz Solija|Aratove]] ''Pojave''.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0533.tlg004.perseus-grc1:29 Kalimah, ''Epigrami'', 29.]</ref><ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/66/mode/2up ''Astronomija'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Egimije (pesma)|Egimije]]'' (Αἰγίμιος) bio je herojski ep o Doraninu [[Egimije|Egimiju]], koji se pripisivao čas Hesiodu čas [[Kerkop iz Mileta|Kerkopu iz Mileta]].<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/270/mode/2up ''Egimije'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
* ''[[Grnčarska peć (pesma)|Grnčarska peć]]'' (Κάμινος) ili ''Grnčari'' (Κεραμεῖς) bila je kratka pesma u kojoj se boginja [[Atena (mitologija)|Atena]] poziva da pomogne [[Grnčarija|grnčarima]] ako oni plate pesniku; pripisivala se i Homeru.
* ''[[Ornitomantija]]'' (doslovno: "Proricanje pomoću ptica") bilo je delo koje se naslanjalo na ''Poslove i dane''.<ref>Nerazvrstani fragmenti u [http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/274/mode/2up ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>
Pored nabrojanih, ''[[Suda]]'' spominje i inače nepoznatu "naricaljku za nekim Batrahom, [Hesiodovim] [[Eromenos|ljubavnikom]]" (Ἐπικήδειον εἰς Βάτραχόν τινα, ἐρώμενον αὐτοῦ).<ref>[http://www.stoa.org/sol-bin/search.pl?db=REAL&search_method=QUERY&login=guest&enlogin=guest&user_list=LIST&page_num=1&searchstr=eta,583&field=adlerhw_gr&num_per_page=1 ''Suda'' s.v. Ἡσίοδος (η 583)].</ref>
== Značaj i uticaj ==
Već su antički pisci visoko cenili vaspitni značaj Hesiodovih pesama. Njegovi su nastavljači pesnici genealoških epova, a uticaj njegova dela vidljiv je i u poučnoj [[Lirika|lirici]] i [[Antička filozofija|filozofskom]] pesništvu 7. i 6. veka pne. U klasičnom razdoblju Hesiodov uticaj oseća se naročito na etičkom planu kod [[Solon|Solona]] i [[Eshil|Eshila]]. Oponašali su ga u [[Helenistička civilizacija|aleksandrijsko doba]] (npr. [[Kalimah]], [[Arat iz Solija|Arat]]) i cenili ga kao izvor mitova i zbog književne vrednosti njegove dela. Spominje ga s poštovanjem i veliki [[Rimska književnost|rimski pesnik]] [[Vergilije]] u ''[[Georgike|Georgikama]]'':<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0690.phi002.perseus-lat1:2.136-2.176 Vergilije, ''Georgike'', II, 176.]</ref> "Pevam askarsku pesmu, a zemlja me sluša rimska" ''(Ascraeumque cano Romana per oppida carmen.)''.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}}
== Reference ==
{{reflist|4}}
== Literatura ==
* {{cite book|last=Andrewes|first=Antony |year=1971 |title=Greek Society |location=Pelican Books |ref = harv}}
* {{cite book|last=Cingano |first=Ettore |year=2009 |title= The Hesiodic Corpus |location= Montanari, Rengakos & Tsagalis |ref = harv}}
* {{cite book|last=Đurić |first=Miloš N. |year=1991 |title= Istorija helenske književnosti |location= Beograd |ref = harv}}
* {{cite book|last1=Easterling |first1=P.E. |last2=Kenney |first2=E.J. |year=2003 |title= The Cambridge History of Classical Literature. Vol. I: Greek Literature|location= Cambridge |ref = harv}}
* {{cite book|last= Griffin |first= Jasper |year=1986 |title= "Greek Myth and Hesiod", u: The Oxford History of the Classical World, J. Boardman, J. Griffin, O. Murray (eds), |location= Oxford University Press |ref = harv}}
* {{cite book|last1= Hornblower|first1= Simon |last2= Spawforth |first2= Antony |year=2003 |title= The Oxford Classical Dictionary |location= Oxford |ref = harv}}
* {{cite book|last=Howatson |first=M.C. |year=1997 |title= The Oxford Companion to Classical Literature. Second edition |location= Oxford & New York |ref = harv}}
* {{Citation| last=Most| first=G.W.| authorlink=Glenn W. Most| title=Hesiod: Theogony, Works and Days, Testimonia| series=Loeb Classical Library| volume=no. 57| year=2006| place=Cambridge, MA| ISBN=978-0-674-99622-9 |ref = harv}}.
* {{Citation| last=Most| first=G.W.| title=Hesiod: The Shield, Catalogue, Other Fragments| series=Loeb Classical Library| volume=no. 503| year=2007| place=Cambridge, MA| ISBN=978-0-674-99623-6 |ref = harv}}.
* {{cite book|last=Nagy|first=Gregory |year=1990 |title= Hesiod: Theogony |location=Cornell |ref = harv}}
* {{cite book|last1=Sironić |first1=Milivoj|last2=Salopek|first2=Damir |year=1977 |title= "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2 |location= Zagreb |ref = harv}}
* {{cite book|last= Smith |first= William |year=1873 |title= A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology |location= London |url= http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0104%3Aalphabetic+letter%3DA%3Aentry+group%3D11%3Aentry%3Dagyrrhius-bio-1|ref = harv}}
* {{cite book|last=West|first=Martin L. |year=1966 |title= Hesiod: Theogony |location= Oxford University Press |ref = harv}}
{{Commonscat}}
[[Kategorija:
| |||