Razlike između izmjena na stranici "Zosim"

Obrisano 39 bajtova ,  prije 11 godina
m/м
robot Mijenja: ru:Зосим (историк); kozmetičke promjene
m/м (robot Dodaje: ca:Zòsim (escriptor))
m/м (robot Mijenja: ru:Зосим (историк); kozmetičke promjene)
'''Zosim''' ([[Grčki jezik|grč]]. Ζόσιμος, druga polovina [[5. vek|5. veka]]a - početak [[6. vek|6. veka]]a) bio je [[Kasna antika|kasnoantički]] odnosno [[Vizantija|vizantijski]] velikodostojnik, jedan od poslednjih [[Paganstvo|paganskih]] [[Istioriografija|istoričara]] i prvi koji je pisao nakon [[Pad Rimskog carstva|pada Zapadnog rimskog carstva]] [[476]]. godine.
 
O Zosimovom životopisu znamo svega nekoliko podataka zahvaljujući beleškama koje je u [[9. vek|9. veku]]u sačinio veliki bibliofil i ljubitelj [[Antika|antike]], [[carigradski patrijarh]] [[Fotije]], koje je okupio u svom delu ''Biblioteka''. Zosim je po ovim beleškama bio pravni zastupnik carske blagajne ''(advocatus fisci)'' i dostojanstvenik ''(comes)''. Iako su od kraja [[4. vek|4. veka]]a pagani zakonski bili sprečeni da vrše visoke funkcije, Zosimov slučaj ipak pokazuje da su u praksi pomenuti zakoni zaobilaženi. Fotije takođe beleži da je Zosim bio poznat i po svom militantnom obliku paganstva i da je glavni izvor za njegovu ''Novu istoriju'' bio takođe vatreni paganin [[Evnapije iz Sarda]].
 
Nešto posle [[500]]. godine, Zosim je na grčkom sastavio svoje [[Istoriografija|istoriografsko]] delo ''Nova istorija'' (Νέα ἱστορία) u šest knjiga. Na početku dela, autor je zapisao da mu je uzor [[Polibije|Polibije]] koji je u svojoj ''Istoriji'' prikazao period od pedeset i tri godine ([[220. pne.|220]]-[[167. pne.]]) tokom kojih su [[Antički Rim|Rimljani]] postali gospodari [[Sredozemlje|Sredozemlja]]. Međutim, Zosimova ideja vodilja bila je da prikaže obrnut proces, tj. kako je [[Rimsko carstvo]], zahvaljujući vlastitim greškama, u podjednako dugačkom periodu izgubilo nadmoć na Mediteranu.
 
Zosim ipak nije bio ni veliki mislilac ni istoriograf. ''Nova istorija'' predstavlja mnogo duži period: istoriju Carstva od njegovog [[Popis rimskih careva|prvog cara]] [[Oktavijan Avgust|Avgusta]] do događaja koji su neposredno doveli do [[Vizigoti|vizigotske]] pljačke Rima [[410]]. godine. Prva knjiga sumarno prikazuje istoriju Carstva u prva tri veka, druga, treća i četvrta opisuju istoriju 4. veka, a poslednje dve doba [[Teodosije I|Teodosijevih]] naslednika ([[395]]-410). U ovako širokoj naraciji Zosim se prilično udaljio od početne ideje. Ako uzmemo da se delo završava 410. godinom, možemo pretpostaviti da je autor smatrao smrt poslednjeg paganskog cara [[Julijan Apostata|Julijana]] [[363]]. godine prelomnim trenutkom nakon kojega je počelo nezadrživo propadanje Carstva. Dva glavna uzroka opadanja Zosim je video u napuštanju drevnih paganskih kultova i običaja (npr. neodržavanju [[Sekularne igre|Sekularnih igara]] 313. godine) zarad nove [[Hrišćanstvo|hrišćanske]] vere i prihvatanje sve većeg broja varvara među najviše velikodostojnike i vojskovođe Rimskog carstva. Kao savremenik pada Zapadnog rimskog carstva, Zosim je za takav epilog krivio hrišćanske careve [[Konstantin Veliki|Konstantina]] i [[Teodosije I|Teodosija]]. Njegov stav prema [[Vandali|polu-Vandalu]] [[Stilihon|Stilihonu]]u, vrhovnom zapovedniku vojske Zapadnog carstva u vreme cara [[Honorije|Honorija]], otkriva trapav način na koji je doslovno prepisivao svoje izvore.
 
Središnja tema dela je, prema tome, propadanje Rimskog carstva: Zosim carstvo vidi u luku od pobede nad celim svetom do propasti. Pitanje uspona i pada razmatra sa pozicija mračnog [[Misticizam|misticizma]] i [[Fatalizam|fatalizma]] – događaji ne zavise od ljudi. Propast je pre svega video u zaboravljanju grčko-rimske religije predaka. U delu su izdvojena dva perioda: prvi, od Avgusta do Konstantina I, i drugi, u kome je sve krenulo nizbrdo zbog prihvatanja hrišćanstva, od Konstantina I do 410. Zosimov idealni car je Julijan Apostata, a prototipi negativnih careva su Konstantin I i Teodosije I. Uzdizao je [[Rimski senat]] kao stalež i vid upravljanja državom, verovatno zbog tradicionalizma a ne iz nekih čvrstih [[Rimska republika|republikanskih]] uverenja, pa u delu i ne predlaže bilo kakav državni prevrat. Veruje u budućnost i obnovu Novog Rima – kada se paganski bogovi presele tamo. Druga Zosimova tema jeste borba između carstva i varvara a njegove vesti o [[Huni]]ma i [[Goti]]ma imaju veliku vrednosti. U delu ima dosta netačnosti u datumima, titulaturi, [[Geografija|geografskim]] nazivima. Delo je stvarano bez velikog talenta, pre svega kao poslednji pokušaj da se paganstvo suprotstavi pobedi hrišćanstva.
Zosimova istorija stigla je do nas u samo jednom jedinom [[Srednji vek|srednjevekovnom]] prepisu koji je izgleda nastao u [[carigrad]]skom manastiru [[Studion]], a kasnije je čuvan u [[Vatikanska biblioteka|Vatikanskoj biblioteci]]. Pošto je Evnapijevo delo danas izgubljeno, a Olimpiodorovo sačuvano samo u fragmentima, delo kompilatora Zosima dobilo je na istoriografskoj vrednosti. ''Nova istorija'' je prvorazredan izvor za period od 395. do 410. godine, ali takođe dopunjuje praznine u ostalim izvorima koji prikazuju poznorimsku istoriju 3. i 4. veka. Zosimovo je delo zbog otvorenog paganskog stava bilo kritikovano od strane hrišćanskih pisaca, a možda je i nazvano ''Nova istorija'' upravo zato jer sesuprotstavljalo hrišćanskim delima ili, po Fotiju, jer je to bilo drugo izdanje.
 
== Vanjski linkovi ==
 
* [http://www.tertullian.org/rpearse/manuscripts/zosimus_new_history.htm The manuscripts of the ''Historia Nova'']
* [http://www.tertullian.org/fathers/zosimus01_book1.htm Translation of the ''Historia Nova'' (published in 1814), book 1], [http://www.tertullian.org/fathers/zosimus02_book2.htm book 2], [http://www.tertullian.org/fathers/zosimus03_book3.htm book 3], [http://www.tertullian.org/fathers/zosimus04_book4.htm book 4], [http://www.tertullian.org/fathers/zosimus05_book5.htm book 5], [http://www.tertullian.org/fathers/zosimus06_book6.htm book 6] <!-- linked in this odd fashion because tertullian.org neglected navigation links -->
* [http://www.newadvent.org/cathen/15765a.htm ''Catholic Encyclopedia''] "Zosimus"
 
[[CategoryKategorija:Starogrčki pisci]]
[[CategoryKategorija:Bizantski pisci]]
 
[[bg:Зосим]]
[[pt:Zósimo]]
[[ro:Zosimos]]
[[ru:ЗосимаЗосим (историк)]]
[[sr:Зосим]]
[[sv:Zosimos (historiker)]]
108.601

izmjena