Opsada Nikeje – razlika između verzija

|teritorija=

|rezultat= Pobeda krstaša i Vizantije

|strana2=<center>Turci

|zapovednik2= sultan Kilij Arslan

|jačina1=nepoznato

'''Opsada Nikeje''' desila se od [[14. maj]]a do [[19. jun]]a [[1097]]. tokom [[Prvi krstaški rat|Prvog krstaškog rata]].

 

[[Nikeja]] je smeštena na istočnoj obali jezera Askanije, a osvojili su je [[Turci]] [[Seldžuci]] [[1077]]. godine. Nikeja je postala glavni grad Rimskog sultanata. Tokom [[Seljački krstaški rat|Seljačkog krstaškog rata]] [[1096]]. seljaci krstaši su harali okolinom Nikeje i onda su bili katastrofalno poraženi od Turaka. Na osnovu tako lake pobede nad krstašima [[sultan]] [[Arslan I]] je verovao da drugi talas krstaša nije nikakva opasnost. Sultan je čak ostavio svoju porodicu i blago u Nikeji i otišao istočno da se bori protiv drugih neprijatelja. Nije znao da drugi talas krstaša predstavljaju mnogo bolje obučeni krstaši, a ne seljaci kao u prvom.

{{Prvi krstaški rat}}

 

 

Stigli su [[6. maj]]a kraj Nikeje, ali nedostajalo im je hrane, pa je Boemund Tarentski organizovao snabdevanje kopnom i morem.

Grad su stavili pod opsadu [[14. maj]]a, rasporedivši se po raznim delovima gradskih zidina. Grad je bio dobro branjen sa 200 kula. Boemund se ulogorio severno od grada, Gotfrid istočno, a Rejmond i Adhemar južno.

 

 

Posle toga Turci šalju poruke sultanu Arslanu da se vrati. Arslan je shvatio da je pogrešio u proceni snage krstaške vojske pa se odlučio vratiti u Nikeju.

 

Ostatak krstaške vojske stiže do kraja maja, a Robert Kurthoz i Stefan Blua su stigli početkom juna.

U međuvremenu krstaši prave velike opsadne sprave, koje doguraju do jedne kule, koju su istovremeno nastojali potkopati odozdo. Kula je potkopavanjem bila samo oštećena.

 

 

 

Kad su krstaši shvatili da je [[Aleksije Komnin]] zauzeo grad pregovorima, bili su jako ljuti, jer su se nadali da mogu popljačkati grad. Butumit je proglašen vojvodom Nikeje i zabranjuje krstašima da ulaze u grad u grupama većim od 10 ljudi.

Proterao je turske generale, a porodica sultana Arslana je otišla za [[Konstantinopolj]] i oslobođena je uz otkup.

 

Aleksije Komnin je dao krstašima novac, konje i druge darove, ali krstaši nisu bili zadovoljni, jer su verovali da bi imali mnogo više da su sami zauzeli Nikeju. Aleksije Komnin nije dopustio krstašima da idu, dok se nisu zakleli na odanost i vernost Aleksiju Komninu i da će [[Vizantija|Vizantiji]] vratiti sve oblasti, koje joj pripadaju. Jedan deo se već ranije zakleo u [[Konstantinopolj]]u. Tankred Galilejski je najpre odbijao da da zakletvu, ali na kraju su se i on i Boemund Tarentski zakleli.

 

Krstaši su napustili Nikeju [[26. jun]]a u dve grupe. U prvoj grupi su išli Boemund Tarentski, Tankred Galilejski, Robert Kurtoz, Robert Flandrijski i Tatikije. U drugoj grupi su bili Baldvin Jerusalimski i Stefan Blua. Vizantijski general Tatikije je putovao sa njima da osigura dogovor o vraćanju vizantijskih teritorija [[Vizantija|Vizantiji]].

 

 

 

[[ar:حصار نيقية]]

[[it:Assedio di Nicea (1097)]]

[[ja:ニカイア攻囲戦]]

[[mk:Опсада на Никеја]]

[[nl:Beleg van Nicea]]