Otvori glavni meni

Izmjene

Dodan 1 bajt ,  prije 5 godina
m/м
Krajem iste 1408. godine, protiv Stefanove vladavine se pobunio njegov mlađi brat [[Vuk Lazarević|Vuk]], jer Stefan nije hteo da podeli vlast i preda mu deo države na upravu. Vuk je zbog toga otišao kod [[Sulejman Čelebija|Sulejmana]] i zatražio pomoć za borbu protiv Stefana. Kada je dobio vojsku, priključili su mu se i [[Brankovići]].
 
{{citat|Zbog toga je Vuk, dobivši od Turčina vojsku od oko trideset hiljada boraca pod zapovedništvom Avranoza, u pratnji Đurđa Vukovića došao u Rašku, meseca marta 1409. godine i punih šest meseci ostao u Raškoj, pustošeći i pleneći ona mesta koja mu se nisu htela predati.<ref name="Fajfrić-BrakovićiBrankovići" />|[[Mavro Orbin]]}}
 
Već početkom 1409. godine, njihove snage su napale Lazarevića. Stefanu je u borbama pomoć pružio Žigmund, čije su snage, pod komandom [[Filip Mađarin|Filipa de Skolarisa]], krajem januara, preko [[Kovin (tvrđava na Dunavu)|Kovina]], ušle u Srbiju. Poprište sukoba bilo je [[Kosovo (oblast)|Kosovo]], a naročito je stradala [[Priština]], o čemu svedoče pisma koja su u februaru iz grada slali dubrovački trgovci.<ref name="ISN" /> Dubrovčani u Srbiji su dobili instrukcije da se pozovu na neutralnost Republike tokom sukoba, ali im je isto tako rečeno da se ne okreću protiv Stefana, kao i da u slučaju napada na gradove u kojima se nalaze, uzmu aktivnog učešća u njihovoj odbrani. Početkom maja, ka Srbiji je krenuo i sam Žigmund, kome se priključio i [[mačva]]nski ban [[Jovan Morović]], a u junu je započela nova otomanska ofanziva. Koliko je ovo ratovanje na otomanskoj strani bilo volja Brankovića, a koliko samo vršenje vazalnih obaveza, ostaje pitanje.<ref name="Fajfrić-Brakovići" />