Verzija na datum 2 juli 2013 u 03:28 uredi Duma (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Vraćači 9.002 izmene +šablon Anatomija čoveka ← Starija izmjena		Verzija na datum 15 maj 2014 u 01:33 uredi poništi Dcirovic (razgovor \| doprinos) Administratori 1.513.357 izmena Nema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 1: [[Datoteka:Illu endocrine system.png\|desno\|mini\|227p\|Velike endokrine žlezde kod čoveka ([[muškarac]] levo, [[žena]] desno) '''1.''' [[epifiza]] '''2.''' [[hipofiza]] '''3.''' [[štitna žlezda]] '''4.''' [[grudna žlezda]] '''5.''' [[nadbubrežna žlezda]] '''6.''' [[gušterača]] '''7.''' [[jajnik]] '''8.''' [[semenik]]]] '''Endokrini sistem''' je sistem [[endokrine žlijezde\|endokrinih žlijezda]] koje luče posebne kemijske agense zvane [[hormoni]] da cirkuliraju tijelom putem [[krvotok]]a i djeluju na udaljene organe. Endokrini sistem ne uključuje [[egzokrine žlijezde]] koje luče [[pljuvačka\|slinu]], [[znoj]] ili koje se nalaze u [[probavni sistem\|probavnom sistemu]]. Endokrini sistem je sacinjen od medjusobno povezanih zlijezda. Funkcionisanje ovih zlijezda koja utice na rad gotovo svih drugih. ove zlijezde imaju vaznu ulogu u razvoju organizma,odrzavanju fizioloske ravnoteze,koordiniranju rada pojedinih organa,i,posebno,u regulaciji emicionalnog ponasanja organizma. '''Endokrini sistem''' je sistem [[žlezda]] u kojima se, pod uticajem informacija iz spoljašnje ili unutrašnje sredine, sintetišu [[hormoni]] koji su u stvari ''odgovor'' na te informacije. Ovim putem regulišu se mnoge aktivnosti: [[metabolizam]], seksualne aktivnosti, rast, [[metamorfoza]], količina [[voda\|vode]] i [[mineral]]a u organizmu i dr. Pored endokrinih organa hormone luče i neke nervne ćelije – [[neurosekretorne ćelije]]. Hormoni se oslobađaju, pošto ove žlezde nemaju izvodne kanale, u [[krv]], [[limfa\|limfu]] ili [[likvor\|cerebrospinalnu tečnost]] i na taj način dospevaju do ciljnih organa na koje deluju. Endokrine žlezde kičmenjaka su različitog porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela (štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi sa [[mozak\|mozgom]] (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti [[bubreg]]a (nadbubrežne žlezda). ~~Grana [[Medicina\|medicine]] koja se bavi bolestima endokrinog sistema se zove [[endokrinologija]], te predstavlja granu [[Interna medicina\|interne medicine]].~~ Unutrašnje lučenje kao sporednu funkciju mogu vršiti i izvesni drugi organi: jetra, pankreas, pojedini delovi creva, bubrezi, srce, a značajnu endokrinu funkciju imaju i polne žlezde. ~~{{U začetku}}~~ == Hipofiza == Smeštena je u udubljenju, turskom sedlu, [[klinasta kost\|klinaste kosti]]. Spojena je pomoću [[infundibulum]]a sa [[hipotalamus]]om. Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja: * prednjeg (adenohipofiza), * srednjeg (intermedijarni) i * zadnjeg (neurohipofiza). === Adenohipofiza === Luči dve grupe hormona: # [[hormon rasta\|somatotropni hormon]] (hormon rasta) koji reguliše rast i razvoj organizma; # tropini (stimulini) koji deluju na rad drugih žlezda;u njih spadaju: #* [[tireostimulišući hormon\|tireotropni hormon]] (TSH) – simuliše lučenje štitne žlezde; #* [[adrenokortikotropni hormon\|adenokortikotropni hormon]] (ACTH) – stimuliše rad kore nadbubrežne žlezde; #* [[folikulostimulišući hormon\|folikulostimulirajući hormon]] (FSH) – simuliše razvoj folikula jajnika i lučenje estrogena; kod muškarca uslovljava spermatogenezu; #* [[luteinizirajući hormon\|luteostimulirajući hormon]] (LH) – stimuliše lučenje polnih hormona: kod žene progesterona, a kod muškarca testosterona; #* luteotropni hormon (LTH) ili [[prolaktin]] – izaziva lučenje mleka kod žena. === Neurohipofiza === Predstavlja mesto gde se deponuju hormoni stvoreni u hipotalamusu. To su: * '''antidiuretični hormon''' (vazopresin) – koji stimuliše reapsorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje definitivne mokraće; * '''oksitocin''' – pojačava kontrakcije materice prilikom porođaja i naviranje mleka. {{poseban članak\|hipofiza}} == Endokrini pankreas == Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ, od kojih '''β ćelije''' luče [[insulin]] (insula = ostrvo), a α luče [[glukagon]]. Ova dva hormona deluju [[antagonist (farmakologija)\|antagonistički]] na metabolizam [[glukoza\|glikoze]] – insulin smanjuje, a glukagon povećava koncentraciju glikoze u krvi. Pri nedostatku insulina dolazi do [[hiperglikemija\|hiperglikemije]] (povišen nivo šećera u krvi) što izaziva [[šećerna bolest\|šećernu bolest]]. {{poseban članak\|gušterača}} == Štitna žlezda (tiroidea) == Nalazi se priljubljena uz prednju i bočne strane [[grkljan]]a i [[dušnik]]a. Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH. Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone za čiju je sintezu neophodan [[jod]]. Tiroksin i trijodotironin utiču na fizički i psihički rast i razvoj. [[Tireokalcitonin]] snižava nivo [[kalcijum]]a u krvi i zajedno sa parathormonom i [[vitamin D\|vitaminom D]] reguliše okoštavanje [[kost]]iju. {{poseban članak\|štitna žlezda}} == Paraštitasta žlezda == Parna žlezda – dve gornje i dve donje su priljubljene uz zadnju stranu [[štitna žlezda\|štitne žlezde]]. Luči parathormon koji reguliše količinu kalcijuma i fosfora u krvi i kostima. {{poseban članak\|paraštitna žlezda}} == Nadbubrežne žlezde == Nalaze se na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji. Kora se sastoji iz tri dela (glomeruloza, fasciculenta i zona reticularis) i luči sledeće grupe hormona: * glomeruloza: :[[mineralokortikoid]]e: [[aldosteron]], [[kortikosteron]], koji regulišu promet minerala (posebno [[natrijum]]a i [[kalijum]]a) i vode, čime održavaju [[homeostaza\|homeostazu]]; nazivaju se ''hormoni koji čuvaju život''; * fasciculanta: :[[glikokortikoid]]e: među njima je najaktivniji [[kortizol]]; regulišu promet [[ugljeni hidrat\|ugljenih hidrata]], [[protein]]a i [[lipid]]a; * zona reticularis: :[[androgen]]e i [[estrogen]]e hormone koji utiču na razvoj polnih organa u dečjem uzrastu. Srž nadbubrežne žlezde luči [[adrenalin]] i [[noradrenalin]]. NJihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema – ubrzavaju [[rad srca]], povećavaju [[krvni pritisak]] itd. == Polne žlezde == Rad polnih žlezda je pod uticajem adenohipofize. Endokrina uloga [[testis]]a ogleda se u aktivnosti [[Lejdigove ćelije\|Lejdigovih ćelija]] koje luče testosteron i androstedion (manje količine). Testosteron u pubertetu dovodi do rasta polnih organa (primarne [[polne odlike]]) i razvića sekundarnih polnih odlika. [[Ovarijum]] luči estrogene i progesteron. Estrogeni u pubertetu utiču na razvoj polnih organa i sekundarnih polnih odlika. Oba hormona regulišu menstrualni ciklus. Progesteron ima ulogu i u trudnoći koju održava dok se na obrazuje placenta. Tada placenta preuzima ulogu održavanja trudnoće lučenjem ovih hormona. == Literatura == * ''Ćurčić, B: Razviće životinja, [[Naučna knjiga]], Beograd, 1990.'' * ''Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd'' * ''Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001'' * '' Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986'' * ''Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.'' * ''Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.'' * ''Pantić, V: Embriologija, [[Naučna knjiga]], Beograd, 1989.'' * ''Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990. * ''Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.'' * '' Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.'' == Spoljašnje veze == {{Commonscat\|Endocrine system}} * [http://www.ncbi.nlm.nih.gov:80/books/bv.fcgi?call=bv.View..ShowTOC&rid=endocrin.TOC&depth=1 Endocrinology] (British online textbook) * [http://www.endotext.org Endotext] (American online textbook) * {{MeshName\|Endocrinology}} * [http://www.hormone.org The Hormone Foundation] {{Ćelijska komunikacija}} ~~{{Anatomija čoveka}}~~ {{Prenos signala}} {{Hormoni}} [[Kategorija:~~Biologija~~Endokrini sistem\|*]] [[Kategorija:~~Anatomija~~Ćelijska komunikacija]]

Endokrini sistem – razlika između verzija