Nakon bitke kod Gračanice Stefan je izgubio veliki deo zemlje, "''čiji mu je veliki deo Đurađ zauzeo posle kratkog vremena''", ali je brzo uspeo da je uz pomoć ugarskih odreda povrati. "''Ušavši, naime, s Ugrima u Đurđevu zemlju, teško je opustoši. I tako je Raška za neko vreme bila izložena mnogim razaranjima''" (Mavro Orbin).<ref name="Fajfrić-Brankovići" />
Situacija u Srbiji se dodatno zakomplikovala sukobom između Stefana i Vuka. Mlađi brat Vuk je u [[leto]] [[1403]]. godine napustio Srbiju<ref name="Andrija" /> i uputio se kod Sulejmana, da od zatraži vojsku protiv starijeg brata. Njega je u tome pokušala da spreči [[milica Hrebeljanović|njihova majka]], koja je krenula za njim. Tokom svog boravka na Sulejmanovom dvoru ona je uspela da, pre oktobra 1404. godine<ref name="Andrija" /><refname="ISN"Iste />godine, pomirii braću,Stefan a pošlo jojLazarević je zapostao rukomSulejmanov i da uspostavi odnose između Stefana i Sulejmanavazal.<ref name="ISN" />
Tokom 1403. godine, Sulejman je u [[Galipolje|Galipolju]] zaključio sporazum sa nizom [[Hrišćanstvo|hrišćanskih]] država ([[Vizantijsko carstvo|Vizantija]], [[Đenova]], [[Mletačka republika|Mlečani]], [[Vitezovi Hospitalci|Jovanovci]] i [[Vojvodstvo Naksos|Naksos]]) na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]], kojim je nastojao da obezbedi svoje posede u Evropi i započne ofanzivu protiv braće u [[Mala Azija|Maloj Aziji]]. Vizantija je ovim sporazumom prestala da bude otomanski vazal, oslobodila se obaveze da sultanu plaća [[harač]]<ref name="GO" />, i povratila neke teritorije.<ref Jednaname="GO" od/> odredbi sporazuma odnosila se i na Stefana. OnStefan je zadržavao svojezadržao dotadašnje posede, uz obavezu da i dalje plaća harač i šalje sultanu vazalne odrede, iako više nije bio u obavezi da ih sam predvodi.<ref name="ISN" />
