Stefan Lazarević – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 125:
Posle Bajazitovog poraza svi srpski vazali pobegoše u [[Carigrad]], koji se nakon nekoliko godina oslobodio otomanske blokade.<ref name="Fajfrić-Brankovići"/> Tokom [[avgust]]a, regent [[Jovan VII Paleolog|Jovan VII]], koji je vladao u ime odsutnog strica, dodelio je Stefanu visoku [[titule i službe u Vizantiji|titulu]] [[despot]]a, koja se u vizantijskoj hijerarhiji nalazila odmah ispod [[car]]ske. Vizantija je u to vreme bila na izdisaju i pokušavali su pošto-poto da steknu saveznike. Tek kasnije će uvideti da mu ta titula, izuzev nekog prestiža, u suštini ništa opipljivije ne donosi.<ref name="Fajfrić-Brankovići"/> Pored toga, ugovoren je i brak između Stefana i Jelene [[Gatiluzio]], ćerke [[Firenca|firentinskog]] gospodara [[Lezbos]]a, [[Frančesko II Gatiluzio|Frančeska II]] i rođene sestre Jovanove supruge Irine.
Nakon Stefana, u Carigrad je stigao i [[Đurađ Branković]], a moguće da je sa njime bio i brat Grgur, koji je jedno vreme bio u tatarskom zarobljeništvu. Đurađ se silno iznenadio kada je video šta je Stefan Lazarević za tako kratko vreme uspeo da uradi. Od nekada najagilnijeg turskog vazala postao je odjednom njihov protivnik, a osim toga dobio je titulu despota i vizantijsku princezu za ženu.<ref name="Fajfrić-Brankovići"/>
Tokom boravka Lazarevića u Carigradu, došlo je do otvorenog sukoba sa Brankovićima. [[Đurađ Branković|Đurađ]], koji se na povratku takođe našao u Carigradu, zatvoren je u tamnicu, na Stefanov zahtev. Đurađ je tokom septembra uspeo da pobegne iz zatvora, uz pomoć svog vlastelina [[Rodop iz Drenice|Rodopa]] iz [[Drenica (predeo)|Drenice]]. Nakon toga se uputio Bajazitovom sinu Sulejmanu, koji je uspostavio vlast u evropskom delu Otomanske imperije, i od njega zatražio vojnu pomoć u borbi protiv Lazarevića.▼
▲
=== Napad na Brankoviće i bitka kod Gračanice ===
| |||