V-2 – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot Dodaje: af:V-2 vuurpyl |
m robot Mijenja: tr:V-2; kozmetičke promjene |
||
Red 1:
[[
== Razvoj ==
Početkom [[1927]]. god. nemačko [[Društvo za svemirske letove]] (Verein für Raumschiffahrt) započelo eksperimente sa tečnim raketnim gorivo. Rakete sa pogonom na čvrsto gorivo korišćene su tokom [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]] zbog čega je [[Versajski sporazum|Versajskim sporazumom]] Nemačkoj zabranjeno istraživanje i razvoj raketa na čvrsto gorivo.
Preostali članovi društva sledili su fon Brauna tako da su uskoro svi radili za nemačku vojsku. U decembru [[1934]]. god. fon Braun je postigao zapažen uspeh kada je uspešno lansirana raketa A2 (A za agregat), mali model koji je kao pogonsko gorivo koristio [[etanol]] i [[tečni kiseonik]]. Dalja istraživanja nastavljena su u pravcu povećanja pouzdanosti rakete. Ispitane su različite vrste goriva ali je nemačka vojska podržavala upotrebu etanola zato što je Nemačka oduvek imala problema sa nedostatkom fosilnih goriva. Tokom Drugog svetskog rata, veliki broj raketa koristio je kao pogonsko gorivo etanol koji se dobijao iz krompira.
Red 8:
[[1936]]. god. tim je započeo rad na usavršenim modelima raketa A3 i A4. A4 je bila raketa u pravoj veličini sa dometom od oko 175 km, plafonom od 80 km i nosivošću od 1 t. Do povećanja u performansama došlo je nakon kompletnog redizajniranja raketnog motora [[Valter Tiel|Valtera Tiela]]. Ubrzo je postalo jasno da se fon Braunovi projekti polako pretvaraju u pravo oružje zbog čega je Dornberger preselio kompletan tim iz mesta [[Kumersdorf]] (u blizini [[Berlin]]a) u mali gradić [[Peneminde]], na ostrvu Usdom na nemačkoj baltičkoj obali, kako bi se obezbedio potreban prostor za testiranje i osigurala tajnost.
Ispostavilo se da je A3 problematična dizajn zbog čega je izvršena njena modifikacija koja je nazvana A5. Novi model je bio izuzetno pouzdan i do kraja [[1941]]. god. uspešno je lansirano 75 raketa A5.
Početkom [[1943]]. god. pokrenuta je serijska proizvodnja raketa A4 pod nazivom
== Tehnički podaci ==
Red 17:
Fau 2 je kao pogonsko gorivo koristio [[alkohol]] ([[etanol]] i [[voda|vodu]]) dok je kao oksidant korišćen tečni kiseonik. Pumpe za gorivo i oksidant su bile parne turbine, a para je dobijana iz koncentrovanog [[vodonik-peroksid]]a dok je kao katalizator korišćen [[kalijum-permanganat]]. Pogonsko gorivo bilo je smešteno u aluminijumske rezervoare kako bi se smanjila težina rakete zbog čega je njena proizvodnja, s obzirom na veliku cenu i nedostatak ove legure predstavljala veliko opterećenje za nemačku privredu. Motor je startovan tako što bi se dve hipergolične supstance ubrizgale u komoru za sagorevanje, gde je prilikom njihovog mešanja dolazilo do samozapaljenja i stvaranja varnice koja je palila gorivo.
U komori za sagorevanje temperature su se kretale između 2.500 do 2.700 °C. Smeša alkohola i vode pumpana je duž dvostrukog zida glavne komore za sagorevanje. Na taj način hlađena je komora i zagrevano gorivo. Gorivo je zatim upumpavano u glavnu komoru za paljenje kroz 1224 dizne čime je postizana odgovarajuća smeša alkohola i kiseonika. Male rupice omogućavale su da male količine alkohola prođu direktno u komoru za sagorevanje gde su formirale tanak sloj koji je dodatno štitio zidove komore, naročito na otvoru gde je komora bila najuža. Ovaj zaštitni sloj palio se u dodiru sa atmosferom i proizvodio dugački izduvni trag koji je ostajao za raketom.
Fau 2 je imao inercijalni žiroskopski navigacioni sistem koji je upravljao sa četiri zakrilca repnim krilnim površinama i sa četiri unutrašnja grafitna zakrilca koja su se nalazila na samom izlazu iz motora. Kasniji modeli Fau 2 koristili su „zrake za navođenje“ (radio signale koji su se emitovali sa zemlje) koji su ih usmeravali prema cilju, ali su prvobitni modeli koristili jednostavan analogni računar koji bi podešavao azimut rakete dok je njen domet kontrolisan prekidom rada motora koji je aktiviran od strane zemaljske kontrole korišćenjem Dopler sistema ili od strane ugrađenih akceleromera. Raketa bi prestala sa ubrzavanjem i ubrzo bi dostigla najvišu tačku na putanji leta.
Red 28:
[[|Vazdušni snimak platforme za lansiranje raketa Fau 2.|thumb|300p|desno]]Dornberger je smatrao da Fau 2 mora da ima pokretnu lansirnu rampu ali je prevagnulo Hitlerovo insistiranje na izgradnji podzemnih bunkera odakle bi se lansirale ove rakete. Prema njegovim planovima, rakete Fau 2 bi se u neprekinutom nizu dovozile železnicom do ovih bunkera odakle bi se stalno lansirale na neprijateljske ciljeve.
Izgradnja prvog ovakvog bunkera počela je
Izgradnja drugog ovakvog objekta pod nazivom „Kupola“ (La Cupole) otpočela je nedaleko odatle u obližnjem kamenolomu ali je i ona ubrzo prekinuta zbog teških napada iz vazduha. Poslednja lokacija na kojoj je pokušana izgradnja podzemnog bunkera za lansiranje raketa Fau 2 bila je južnije u blizini [[Šerbur]]a ali je ovaj put napad britanskih bombardera usledio pre nego što se beton stegao.
Red 34:
Neuspeh izgradnje fiksnih mesta za lansiranje primorao je Hitlera da se vrati na prvobitnu Dornbergerovu ideju i da odobri izgradnju pokretnih lansirnih rampi. Potrebna oprema za lansiranje i gorivo bilo je smešteno na 30 kamiona. Raketa je do mesta za lansiranje transportovana posebnom prikolicom ''„Vidalwagen“'', a zatim bi posada montirala bojevu glavu. Raketa bi zatim bila prebačena na prikolicu ''„Meillerwagen“'' kojom je transportovana na mesto za lansiranje gde bi bila uspravljena na sto za lanisranje. Pre lansiranja raketa bi bila napunjena gorivom, naoružana, bili bi podešeni žiroskopi, a zatim bi bilo izvršeno lansiranje. Od mesta dolaska na mesto lansiranja pa do samog lansiranja bilo je potrebno 90 min. Posada je mesto za lanisranje mogla da napusti u roku od 30 min.
Ovakav sistem se pokazao veoma uspešan pa je dnevno lanisrano oko 10 raketa Fau 2. Posle rata je konstatovano da je zahvaljujući ovakvom sistemu Nemačka imala mogućnost da lansira preko 100 ovih raketa dnevno ali da ju je u tome sprečila nestašica goriva.
Raketa je mogla biti ispaljena sa bilo koje ravni koja je bila dovoljno velika da se na njoj uspravi raketa. Sistem za lansiranje je bio izuzetno mala i pokretna meta zbog čega do kraja rate nije zabeleženo da je i jedna raketa Fau 2 uništena prilikom lansiranja.
Red 312:
Dejstva ove dve baterije predstavljala su samo vrh sante leda. U narednih nekoliko meseci ispaljeno je oko 3.172 rakete na sledeće savezničke ciljeve:
* Belgija: 1.664
** Antverpen 1.610 (50% od ukupnog broja)
** Lijež 27
** Haselt 13
** Tornaj 9
** Mons 3
** Diest 2
* Francuska: 76
** Lil 25
** Pariz 22
** Turkoin 19
** Aras 6
** Kambre 4
* Engleska: 1.402
** London 1.358 (40% od ukupnog broja)
** Norvič/Ipsvič 44
* Na ciljeve u Nemačkoj: 11
** Remagen 11
* Holandija: 19
** Mastriht 19
Nekoliko stotina lansiranih raketa je eksplodiralo u letu i nikada nije ušlo u savezničku statistiku.
Poslednje dve rakete eksplodirale su [[27. mart
== Protivmere ==
Red 350:
3. marta 1945. god. saveznici su pokušali da snažnim bombarderskim napadom unište opremu za lansiranje Fau 2 u blizini Haga, ali je zbog navigacione greške bombardovan gradski kvart u kojem je poginulo 500 civila.
[[Kategorija:Oružja Drugog svetskog rata]]▼
[[Kategorija:Rakete]]▼
{{Link FA|ja}}
{{Link FA|ka}}
▲[[Kategorija:Oružja Drugog svetskog rata]]
▲[[Kategorija:Rakete]]
[[af:V-2 vuurpyl]]
Linija 395 ⟶ 392:
[[sr:Фау 2]]
[[sv:V-2]]
[[tr:V-2
[[uk:Фау-2]]
[[vi:Tên lửa V-2]]
| |||