Vukova ćirilica – razlika između verzija

'''Moderna srpska azbuka''' ima 30 [[Ćirilica|ćiriličkih]] slova i svako od njih predstavlja odgovarajući glas. Sastavio ju je [[Vuk Stefanović Karadžić]] [[1818]]. godine mada je kao zvanično pismo u [[Srbija|Srbiji]] priznata tek [[1868]]. On je iz ruske građanske azbuke, koja je u to vreme upotrebljavana i kod Srba, izostavio sva nepotrebna slova: '''i''', '''ю''', '''й''', '''ъ''', '''ь''', '''щ''', '''я''' i dr., a u svoju reformisanu azbuku uneo šest novih slova: '''ћ''', '''ђ''', '''љ''', '''њ''', '''ј''' i '''џ'''. Slovo '''ћ''' Vuk je uneo iz stare ćirilice; '''ђ''' mu je načinio [[Lukijan Mušicki]] prema '''ћ'''; '''љ''' je spojeno slovo od '''л''' i '''ь''', '''њ''' je takođe spojeno slovo od '''н''' i '''ь'''; '''j''' je uzeo iz [[Latinica|latinice]], a '''џ''' iz [[Rumunska ćirilica|rumunske ćirilice]].

== Velika i mala azbučna slova ==

== Vidi još ==

* [[Ćirilica]]

* [[Srpski jezik]]

[[CategoryKategorija:Srpski jezik]]

[[CategoryKategorija:Lingvistika]]

[[uk:Сербська кирилична абетка]]