Razlike između izmjena na stranici "Kačaci"

Dodana 893 bajta ,  prije 10 godina
prošireno
m/м
(prošireno)
 
Po završetku rata [[1918]]. godine, Kosovo je ušlo u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Iste godine osnovan je Komitet narodne odbrane Kosova, poznatiji kao [[Kosovski komitet]], koji se borio za izdvajanje teritorija naseljenih Albancima (Kosova, Metohije, zapadne Makedonije i delova [[Sandžak]]a) iz novoformirane [[Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca|Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca]] i za njihovo pripajanje Albaniji.<ref name="Antonić">[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=73e8a192-bda1-4f3f-b8cf-b0dfdf40f641&articleId=3d26c45f-4a66-4fed-8b20-afc37354a461 Goran Antonić, Kosovski komitet i Kraljevina SHS u svetlu jugoslovenskih izvora 1918–1920]</ref> Ideje Kosovskog komiteta imale su velikog uticaja na kačake. Kačaci su se ubrzo pobunili i protiv Kraljevine SHS. Azem Bejta se borio protiv vojske i žandarma, a ne protiv Srba, među kojima je imao dosta prijatelja na Kosovu i Metohiji.<ref name="Imami"/> Akcija za njihovo razoružanje otpočela je 8. novembra 1918. godine. Tada se štab „akcionog odreda za likvidaciju kačaka“ nalazio u varošici [[Istok (Kosovo)|Istok]], u Metohiji. Tada se po planinama bilo odmetnulo oko 10 hiljada Albanaca. Njih je bilo svuda po šumama, i nekoliko godina su imali stvarnu vlast po selima.<ref name="Imami"/>
 
Vlast je protiv kačaka provodila najstrože mere: imanja odmetnika su oduzimana i deljena srpskim kolonistima ili ponekad spaljivana, njihove porodice su internirane u posebne logore, kažnjavana su čitava sela ako su pomagala kačake ili čak samo ako se na njihovom području vodila borba s kačacima. Sela iz kojih je pružan otpor osvajana su združenim dejstvom vojske i žandarmerije, uz razorna artiljerijska dejstva.<ref>M. Obradović, Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918-1941), str. 107-108, Priština 1981.</ref>
 
{{citat|Srpska vlast nastoji da predstavi albanske kačake kao pljačkaše i da ih stavi van zakona. Svaki vladin službenik i svaki srpski fašista ima pravo da ih ubije. Kačaci u stvari nisu uopšte pljačkaši, već dobri albanski gerilci. Oni su ljudi koji su žrtvovali sve, svoje kuće, imanje i dobra, i otišli u planine, osnovali gerilske odrede i bore se protiv nedela i divljaštva srpske vojske i policije.<ref name="Novaković">[http://www.kosova.com/arkivi1997/expuls/dok5.htm Kosta Novaković, Kolonizacija i srbizacija Kosova]</ref>|[[Kosta Novaković]]}}
 
Beogradske [[Radničke novine]] su 19. avgusta 1920. pisale da vlada tendenciozno piše o kačacima i „pušta kroz listove fabrikovane telegrame o arnautskim napadima koji će se tek dogoditi“. Razlog tome vide u težnjama za [[Srpsko osvajanje Albanije|osvajanjem Albanije]]: „[[Pogradec]], na južnoj obali Ohridskog jezera, bio je i pre i sada prvi cilj naših osvajača, a krajnji cilj je osvajanje severne Albanije do [[Škumba|Škumbe]]“. Inspirisani strahom koji je u Srbiji zavladao od mogućeg upada kačaka, dva mlada sineasta Boško Tokin i Dragan Aleksić zamislili su nemu filmsku komediju „''Kačaci u Topčideru''“, čije je snimanje započeto 1923, ali nikada nije završeno.<ref name="Imami"/>
 
[[Image:Kacak chpoint.jpg|thumb|200px|Pobunjeni albanski kačaci početkom 1920-ih kontrolišu put na Kosovu.]]
 
[[1920]]. je izbila velika "lapska buna", koja je brutalno ugušena u naseljima Prapaštica, Knjina, Kabaš, Jablanica i Ariljača.<ref>M. Obradović, Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918-1941), str. 135, 145-146, Priština 1981.</ref> Kačaci su u oblasti [[Drenica|Drenice]] (u selu [[Junik]]) čak uspeli da oforme tzv. Neutralnu zonu, koja je trajala između [[1921]]. i [[1923]]. godine.<ref name="Rečnik Kosova"/> Ovu „oslobođenu“ oblast su neformalno nazivali Mala Albanija (alb. ''Arbëria e Vogel'').<ref>[http://www.albaniapress.com/lajme/9307/AZEM-BEJTE-GALICA-Kryekomandant-i-Cetave-Clirimtare-Shqiptare-1912-1924.html AZEM BEJTË GALICA]</ref> Vlast je morala sa njima, u više navrata, da sklapa primirja. Ministarstvo unutrašnjih dela je 10. marta 1921. objavilo amnestiju svih odmetnika koji se budu predali. Inspirisani strahom koji je u Srbiji zavladao od mogućeg upada kačaka, dva mlada sineasta Boško Tokin i Dragan Aleksić zamislili su nemu filmsku komediju „''Kačaci u Topčideru''“, čije je snimanje započeto 1923, ali nikada nije završeno.<ref name="Imami"/> [[1923]]. godine je [[Nikola Pašić]] ponovo privremeno amnestirao kačake, pa je zahvaljujući njima [[Narodna radikalna stranka]] pobedila na tadašnjim izborima na Kosovu.<ref name="Imami"/> Za uzvrat su Azemu Bejti dodeljena tri sela da u njima brine o javnome redu. Vlast mu je obnovila i kuću (kulu), koja mu je prethodno srušena granatiranjem.<ref name="Imami"/> Međutim, to nije dugo trajalo.
 
Krajem septembra [[1924]]. godine srpska vojska je u velikoj akciji uz opsežnu upotrebu artiljerije razbila većinu kačačkih odreda i likvidirala njihove vođe.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/11/22/srpski/F03112102.shtml Saradnja kačaka i VMRO - a]</ref> Azem Galica je u ovoj borbi smrtno ranjen i ubrzo je preminuo u obližnjoj [[pećina|pećini]], koja se danas zove Pećina Azema Galice.<ref>[http://www.aragonit-speleo.org/en/azembejta Azem Galica Cave]</ref> Njegova žena je i nakon njegove smrti nastavila da se bori, preuzevši vođstvo nad muževljevim četama. Po njoj je nastala čuvena balkanska narodna pesma „[[Šote mori šote]]“.<ref>[http://www.pescanik.net/content/view/784/75/ Šote, mori idiote]</ref>