Maratonska bitka – razlika između verzija

bitka=Maratonska bitka

|deo=[[Grčko-Persijski ratovi]]

|o slici=Maratonsko polje danas

|mesto=Maraton, kraj Atene, Grčka

'''Maratonska bitka''', [[490. pne.]], je velika pobeda [[Atina|Atine]] i [[Plateja|Plateje]] nad [[Persija|Persijom]] u toku [[Grčko-persijski ratovi|Grčko-persijskih ratova]]. Odigrala se na mestu zvanom [[Maratonsko polje]].

 

 

Neuspeh persijskog pohoda 492. godine stare ere nije naterao cara [[Darije I|Darija I]] da odustane od pokoravanja [[Antička Grčka|Grčke]], te je on tokom cele 491. godine obavljao marljive pripreme za novi pohod. Pored vojničkih, obavio je i diplomatske pripreme: u ime cara upućeni su izaslanici na ostrva [[Egejsko more|Egejskog mora]] i u države [[Evropa|evropske]] Grčke sa zahtevom "zemlje i vode" – znaka pokornosti. Ostrva, među kojima i [[Egina]], udovoljila su tom zahtevu bez ikakvog oklevanja. Njihov primer sledio je i najveći broj zajednica u severnoj Grčkoj. Ali u Atini i [[Sparta|Sparti]] persijski su izaslanici bili pobijeni.

Početkom leta 490. godine persijska flota je krenula iz Kilikije i preko [[Rodos]]a najpre se uputila protiv [[Naksos]]a, koji je tom prilikom bio kažnjen za svoj otpor 500. godine, a zatim preko [[Delos]]a prema krajnjem jugu [[Eubeja|Eubeje]]. Posle kratkotrajnog otpora predao se eubejski grad [[Karist]], a zatim se persijska flota uputila prema [[Eretrija|Eretriji]], u kojoj je bilo dosta pristalica Persije. Ozbiljnijoj pomoći od strane drugih Grka ovaj se grad nije mogao nadati; čak se i pomoćni odred poslat iz Atine vratio u Atiku kada je obavešten o kolebanju Eretrijaca. Međutim, i pored toga Eubejani su pokušali da se opdupru Persijancima, ali posle šestodnevnih borbi uz gradske zidine lokalni [[Aristokratija|aristokrati]], pristalice Persije, otvorili su kapiju i pustili Persijance u grad. Eretrija je bila zauzeta i razorena, a stanovništvo odvedeno u Persiju. Tako je Eubeja bila pretvorena u izvrsnu bazu za dalje operacije Persijanaca, koji su sada mogli da započnu sa iskrcavanjem u samoj Atici.

 

 

 

Persijanci su se iskrcali u ravnici nedaleko od Maratona, 40 [[kilometar]]a daleko od Atine. Kako u to vreme još nisu imali značajniju flotu, Atinjani nisu bili u stanju da se suprotstave toj operaciji. Predviđanja Persijanaca tako su se ostvarivala: neprijatelj je bio iznenađen, a o nekom planu otpora Grka nije moglo biti ni govora. Doduše, Atinjani su Sparti poslali hitan poziv za pomoć, ali su [[Sparta]]nci odbili molbu, pozivajući se na svoj običaj da se ne može preduzeti pohod pre izlaska punog [[mesec]]a. Tako je Atina mogla da računa samo na vlastite snage; jedino joj je [[Plateja]] poslala jedan odred u pomoć, koji se već na samom bojnom polju priključio Atinjanima.

Mesto predstojeće bitke, [[Maratonsko polje]], oivičeno je s juga, zapada i severa ograncima [[Pentelikon]]a i [[Parnas]]a, a s istoka morem; ta se ravnica proteže 9 kilometara u dužinu i 3 kilometra u širinu. Tri čevrtine severnog dela ravnice predstavljaju baruštinu, a južni čini terasu koja se postepeno spušta ka moru. Persijanci su se iskrcali na severni deo ravnice, na jednu usku kosinu koja se pruža između močvare i mora, dakle na položaj koji je već po prirodi odlično utvrđen. Još uvek nije pouzdano utvrđeno koji su položaj zauzeli Grci, ali je najverovatnija pretpostavka to da su Grci zaposeli breg koji se nalazi u južnom delu Maratonske ravnice.

 

 

Maratonska bitka odigrala se 13. septembra 490. godine. Pošto su Atinjani zauzeli položaj, među [[Atinski stratezi|stratezima]] je započela duga prepirka oko toga da li da se krene u napad ili da se čeka da Persijanci povuku prvi potez. [[Herodot]] kaže: "Mišljenja atinskih stratega bila su podeljena... Miltijad (jedan od stratega) obrati se [[polemarh]]u, koji je kao jedanaesti imao pravo glasa... A tada je bio polemarh Kalimah iz Afidne... Miltijad je pridobio Kalimaha da pređe na njegovu stranu, te polemarhov glas odluči da se primi borba". Dakle, konačnu pobedu odneo je Miltijad, koji je bio za napad. Nekoliko dana posle toga on je izveo u ravnicu grčku vojsku, koja je trčećim maršem udarila na Persijance koji su bili udaljeni jedan kilometar ili nešto više od toga. Započela je oštra borba u kojoj su Persijanci po sredini probili grčke redove, ali je zato na grčkim krilima postignuta pobeda. Okrenuvši se zatim protiv neprijateljskog centra, Grci su porazili Persijance, koji su zatim pobegli prema brodovima. Tu je došlo do nove bitke: Grci su zaplenili sedam brodova, dok su ostali uspeli da pobegnu. Prema Herodotu, u bici je poginulo 6.400 Persijanaca i 192 Atinjana, među kojima polemarh Kalimah.

Herodot u svom opisu uglavnom tačno izlaže tok događaja. Otkriva se i uzrok koji je Atinjane naterao da, ne čekajući napad Persijanaca, sami izvrše juriš na neprijatelja. Miltijadu, naime, Herodot pripisuje sledeće reči: "Ako ne budemo započeli bitku, uveren sam da će Atinjane zahvatiti velika pometnja koja će ih opredeliti na stranu Persijanaca; ako li stupimo u borbu pre nego što se pokaže rascep među nekim Atinjanima, onda uz pomoć pravednih bogova možemo iz bitke izaći kao pobednici".

 

 

Međutim, pretrpljeni poraz nije naterao Persijance da odmah polože oružje i da se odreknu daljih operacija. Persijska komanda i dalje je računala na pomoć svojih pristalica u Atini – sledbenika [[Pizistratidi|Pizistratida]] i [[Alkmeonidi|Alkmeonida]]. Persijska flota, pošto je odmakla od Maratona, zaobišla je rt [[Sunion]] i uputila se direktno u Atinu. Atinske vojskovođe su otkrile plan Persijanaca, te je atinska vojska odmah krenula natrag i ubrzanim maršem prispela u Atinu pre nego što su pristalice Persijanaca mogle da ostvare svoje planove. Tako je grad, kada je flota prišla atinskoj luci [[Faleron]]u, već bio pod sigurnom zaštitom. Pesijanci su izvesno vreme stajali na domaku Atinu, a zatim su otplovili nazad u [[Azija|Aziju]].

 

== Vidi još ==

 

 

 

{{Link FA|sl}}

[[it:Battaglia di Maratona]]

[[ja:マラトンの戦い]]

[[ko:마라톤 전투]]

[[lb:Schluecht vu Marathon]]