Tridesetorica tirana – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot Dodaje: he:שלושים הטיראנים |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 2:
== Zavođenje oligarhije ==
Nakon duge opsade, Atina se konačno predala [[sparta]]nskom vojskovođi [[Lisandar|Lisandru]] i prihvatila vrlo oštre uslove mira, koji su uključivali likvidiranje [[Atinski pomorski savez|Atinskog pomorskog saveza]], rušenje [[Dugi bedemi|Dugih bedema]] i bedema [[Pirej]]a, predaju cele flote osim dvanaest stražarskih brodova, priključivanje Atine u red [[lakedemon]]skih saveznika uz potpuno pokoravanje njihovoj [[Hegemonija|hegemoniji]] i uz obavezu da će imati iste saveznike i neprijatelje kao i Sparta, te povratak svih izgnanika u Atinu. Nakon što su ovi uslovi bili primljeni, u martu 404. godine st. e. Lisandar je uplovio u Pirej. Izgnanici–aristokrati bili su vraćeni, a Dugi bedemi porušeni.
Linija 12 ⟶ 11:
Tridesetorica su u početku pokušali da stvore sebi neki masovniji oslonac. Oni su imenovali 500 lica za članove [[Veće pet stotina|Veća]] i još toliko na razne druge državne dužnosti. Osim toga, 2.000 građana učestvovalo je u radu [[Sudska vlast|sudova]]. Prema planu Kritije, ovih 3.000 građana trebalo je da imaju sva politička prava. Međutim, spisak tih 3.000 građana nije bio objavljen, a narodna skupština – čak ni u tom ograničenom sastavu – nijednom nije bila sazvana za sve vreme vladavine Tridesetorice.
Ipak je osnovni metod upravljanja ostao masovni [[teror]] nad demokratima. Za osam meseci svoje vladavine Tridesetorica su pogubila najmanje 1.500 ljudi. Izdat je zakon da svaki od Tridesetorice može po svom nahođenju uhapsiti po jednog [[Meteci|meteka]] i njegovu imovinu prisvojiti za sebe. Kao žrtve tirana padali su i atinski građani. Konačno, na inicijativu Kritije donet je zakon o oduzimanju sudskih garancija svim građanima osim "Tri hiljade", pa je svaki građanin mogao biti ubijen bez odluke suda. Pošto je raslo negodovanje demosa (izuzev "Tri hiljade"), svima je bilo oduzeto [[oružje]], a osim toga u Atinu je pozvan garnizon koji se sastojao od 700 Spartanaca, plaćenika Tridesetorice.
== Obnova demokratije ==
Međutim, tiranija se ubrzano raspadala. U jesen 404. st. e. umereni oligarh Teramen, plašeći se ustanka građana, prešao je u opoziciju Kritiji. Tražio je da se izradi novi ustav po uzoru [[Vladavina pet hiljada|vladavine Pet hiljada]] 411. st. e., nadajući se da bi vlast iz ruku ekstremnih oligarha mogla preći u ruke njegovih pristalica, umerenih oligarha. Opozicioni stav Teramena doneo mu je smrt. Da bi se očuvala forma, Teramen je pre pogubljenja odlukom Tridesetorice izbrisan iz spiska "Tri hiljade". Tada se teror proširio ne samo na demokrate već i na umerene oligarhe.
Tada je bivši
▲Tada je bivši [[Atinski stratezi|strateg]] [[Trasibul]], koji se nalazio u emigraciji u Tebi, sakupio odred od 70 izgnanika i osvojio Filu, utvrđeno mesto u blizini [[Dekeleja|Dekeleje]]. Ta akcija je uzbunila tirane te su oni krenuli protiv Trasibula sa svih svojih 3.000 [[Hopliti|hoplita]]. Odbijeni od File, vratili su svoju vojsku u Atinu, a protiv ustanika uputili ceo spartanski garnizon. Međutim, Trasibulov odred je već bio narastao na 700 ljudi. Iznenadnim napadom na Spartance Trasibul im je zadao velike gubitke i krenuo na Pirej. Usput je Trasibulov odred još porastao i sad je već imao 1.000 ljudi. Brzo napredovanje ustanika i masovan prelaz običnih građana na njihovu stranu jasno su pokazali nestabilnost tiranije. Stoga su oligarsi odlučili da se pobrinu za svoje sklonište dok ne bude kasno: popisali su sve stanovnike [[Eleusina|Eleusine]], a zatim su sve njih pohapsili i pobili, s ciljem da se u slučaju daljih komplikacija mogu skloniti i utvrditi u Eleusini.
U odlučnoj bici kod Munihija vojska "Tri hiljade"
▲U međuvremenu Trasibulov odred je stigao u Pirej, gde mu se priključilo mnogo stanovnika, među kojima je bilo meteka, pa čak i [[Ropstvo|robova]]. Kad su tirani izveli u borbu sve svoje snage (3.000 hoplita, spartanski garnizon i [[Konjica|konjanike]]), pokazalo se da imaju pet puta više hoplita nego što je imao Trasibul. Ali zato su ustanici iza hoplita vodili "postrojene [[Peltasti|peltaste]] i lako naoružane vojnike, a iza njih bacače kamenja. Oni su bili mnogobrojni, jer su dolazili iz samog Pireja" ([[Ksenofont]]).
▲U odlučnoj bici kod Munihija vojska "Tri hiljade" ponovo je bila potučena. U toj bici pao je vođa tirana, Kritija. Ekstremni oligarsi su nakon toga pobegli u Eleusinu, umereni oligarsi izabrali su sebi novo rukovodstvo od deset ljudi, dok su se demokrati učvrstili u [[Pirej]]u. Kao najjača pokazala se pirejska grupa, koja je težila potpunoj obnovi demokratije. I atinski i eleusinski oligarsi zatražili su pomoć od Sparte. Lisandar je ponovo krenuo na Pirej i opkolio ga s kopna i s mora. Međutim, [[efori]] i kralj [[Pausanija (spartanski kralj)|Pausanija]] plašili su se preteranog jačanja Lisandra i zato je u [[Atika|Atiku]] krenuo i sam Pausanija.
▲U to vreme "na stranu građana koji su držali Pirej i [[Munihija|Munihiju]] pređe sav narod i ova partija je počela da pobeđuje u ratu" ([[Aristotel]]). U samoj Atini došlo je do novog prevrata i na vlasti se nađoše umereni koji su bili za sporazum sa pirejskim demokratima. Pošto ni jedna strana nije ispoljavala neprijateljstvo prema Spartancima, Pausanija je predložio primirje sa sledećim uslovima: da obe strane prestanu s ratnim operacijama, da svi dobiju natrag svu svoju imovinu (s izuzetkom Tridesetorice tirana, dekarha Pireja i Jedanaestorice), da oligarsi ostanu na vlastu u Eleusini, a ko želi može da se odseli njima, te da za sve političke prestupe učinjene ranije bude proglašena amnestija. Odmah po sklapanju ovog ugovora Pirej i Atina su se sjedinili u jednu zajednicu. Eleusinski oligarsi ipak su se spremali za borbu i zato su pozvali [[Plaćenici|najamnike]]. Međutim, 401. st. e. pobijeni su stratezi Eleusinjana, a obični oligarsi vratili su se u Atinu, gde je još ranije (403) u potpunosti bio obnovljen [[Demokratija|demokratski ustav]].
[[Category:Antička Grčka]]
| |||