Božji sud – razlika između verzija

Mazija je bilo ispitivanje božjim sudom koje se primenjivalo i u vreme [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]]. Mazija je podrazumevala spajanje dva dokazna sredstva: kotla i železa, pa je [[optuženi]] imao da izvadi iz vrele vode usijano [[gvožđe]]. Mazija se često primenjivala a zadržala se i po oslobođenju od turske vlasti, pa je tako [[Karađorđe]] osudio [[Milutin Savić Garašanin|Milutina Garašanina]] da vadi ''maziju'' zbog popaljenih sena. Mazija se upotrebljavala i u [[Crna Gora|Crnoj Gori]], a njime su se najčešće opravdavale žene za [[brakolomstvo]] i udovice za rđav glas. Mazija je bila pravdajući [[dokaz]] i obično se koristila kada se istina neke tvrdnje nije mogla dokazati ni na koji drugi način. Tako je uspešnoUspešno pravdanje ''mazijom'' zabeleženo je u [[Vasojevići|Vasojevićima]] [[1875]]. godine.{{fact}}

Mazija se često upotrebljavala u slučaju [[krađa|krađe]], paljevine, [[ubistvo|ubistva]] itd. Ona se primenjivala pošto tužilac nije mogao da nađe [[svedok|svedoke]]. On je ponekad optuživao i celo jedno [[selo]], što je prouzrokovalo i vađenje mazije od strane svih seljana. Optužena lica nisu izbegavala maziju, jer su bili spremniji na taj poduhvat kako bida se opravdaliopravdju nego da nose sumnju za krađu ili ubistvo. Da se vađenje mazije dugo zadržalo u našem narodu, govori i to da se u najnepristupačnijim delovima naše zemlje zadržala izreka ''za njega bih izvadio i vrelu maziju'', kao izražavanje poverenja prema nekom.