Verzija na datum 1 maj 2014 u 22:47 uredi Dcirovic (razgovor \| doprinos) Administratori 1.513.357 izmena Nova stranica: thumb\|right\|Robotska ruka '''Robotika''' je nauka o robotima, njihovom dizajnu, izradi i primeni. Obuhvata polja informatike...		Verzija na datum 1 maj 2014 u 23:46 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: [[~~File~~Datoteka:Shadow Hand Bulb large.jpg\|thumb\|right\|Robotska ruka]] '''Robotika''' je nauka o [[robot]]ima, njihovom dizajnu, izradi i primeni. Obuhvata polja [[informatika\|informatike]] (posebno [[vještačka inteligencija\|veštačku inteligenciju]]), [[elektrotehnika\|elektrotehnike]] i [[mašinstvo\|mašinstva]].<ref>{{cite book \| last1 = Nocks \| first1 = Lisa \| title = The robot : the life story of a technology \| publisher = Greenwood Publishing Group \| year = 2007 \| location = Westport, CT \| accessdate = 2012-01-27}}</ref> Red 18: Prvi pokušaji pravljenja automata su zabeleženi još u [[antika\|antičkom]] dobu. Poznati su delimično automatizovana pozorišta i muzičke mašine, koje je izmislio [[Heron\|Heron Aleksandrijski]], ili leteće ptice [[Arhita\|Arhite Tarentske]]. Po završetku antičke kulture, privremeno su sa scene nestala i njena dostignuća, znanja i praksa. Tek nakon [[srednji vijek\|srednjeg veka]] su pronalazaštvo i tehnologija opet počele da se više vrednuju. Tako su npr. poznati planovi i skice [[Android (robot)\|~~Android~~Androida]]a iz [[15. vek]]a od [[Leonardo da Vinči\|Leonarda da Vinčija]]. Nažalost, tadašnje znanje je još uvek bilo nedovoljno da bi se većina ovih planova realizovala. Oko [[1740]]. je [[Jacques de Vaucanson]] konstruisao i napravio jedan automat koji svira [[flauta\|flautu]], jednu automatsku patku, kao i prvu programabilnu i potpuno automatizovanu predilicu. Krajem [[19. vek]]a načinjeni su veliki napori na polju [[vojna tehnika\|vojne tehnike]] (čamci i brodovi sa [[daljinsko upravljanje\|daljinskim upravljanjem]], upravljano [[torpedo]]). [[Žil Vern]] takođe objavljuje priču o čoveku-mašini, a [[1920]]. pisac [[Karel Čapek]] uvodi pojam [[robot]]a. Nakon [[Drugi svetski rat\|Drugog svetskog rata]] robotika počinje da pravi svoje prve značajne korake. Jako značajan za njen razvoj bio je pronalazak [[Tranzistor]]a i [[integrisano kolo\|integrisanih kola]]. Red 24: Godine [[1954]]. [[George C. Devol]] prijavljuje patent programabilnog manipulatora, što je bio početak primene robota u [[industrija\|industriji]], a od [[1955]]. u slobodnoj prodaji su se pojavile prve NC-mašine ({{jez-engl\|numerically controlled}}, numerički kontrolisana mašina). Devol je bio takođe saosivač firme Unimacija (Unimation), koja je [[1960]]. predstavila prvog industrijskog robota sa [[hidraulika\|hidrauličkim]] pogonom. Godine [[1968]]. na [[Masačusetski tehnološki institut\|MIT]] razvijen je prvi pokretni robot. Godine [[1970]]. razvijen je prvi autonomni pokretni roboj Šejki ({{jez-engl\|Shakey}}), na istraživačkom institutu u [[Univerzitet Stanford\|~~Stanford~~Stanfordu]]u. Tokom godine [[1973]]. započet je razvoj prvog humanoidnog robota, Waseda 1, na Univerzitetu Vaseda u [[Tokio\|Tokiju]]. Red 44: == Reference == * K. S. Fu & R.C. Gonzalez & C.S.G. Lee, ''Robotics: Control, Sensing, Vision, and Intelligence (CAD/CAM, robotics, and computer vision)'' * C.S.G. Lee & R.C. Gonzalez & K.S. Fu, ''Tutorial on robotics'' * [http://www.scriptpro.com/products/sp-200/SP_200_OCC_Low_Res.pdf "SP200 With Open Control Center. Robotic Prescription Dispensing System"], accessed November 22, 2008. * [http://www.mckesson.com/en_us/McKesson.com/For%2BPharmacies/Inpatient/Pharmacy%2BAutomation/ROBOT-Rx.html "McKesson Empowering HealthCare. Robot RX"], accessed November 22, 2008.

Robotika – razlika između verzija