Alkani – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m održavanje |
m robot Mijenja: sr:Алкани; kozmetičke promjene |
||
Red 16:
Ime ''zasićeni ugljovodonici'' potiče od činjenice da alkani ne podležu nikakvoj [[Adicija|adicionoj reakciji]]. Alkani su dosta hemijski nereaktivni, podležu reakciji samo u ekstremnim slučajevima (visoka [[temperatura]] i [[pritisak]]). Generalno se izdvajaju tri tipa reakcije kojima podležu alkani:
1.sagorevanje (može biti: potpuno - produkti su [[ugljen dioksid]] i [[voda|vodena]] para i nepotpuno
CH<sub>4</sub> + 2O<sub>2</sub> → CO<sub>2</sub> + 2H<sub>2</sub>O
2. [[halogenovanje ugljovodonika]] - U prisustvu sunčeve svetlosti ili visokih [[temperatura]] (preko 300 °C alkani stupaju u reakciju sa [[halogeni elementi|halogenim elementima]] i daju hemijska jedinjenja kod kojih su atomi vodonika zamenjeni [[hlor]]om ili [[brom]]om.
* CH<sub>4</sub> + Cl<sub>2</sub>→ CH<sub>3</sub>Cl + HCl
3. Krakovanje ([[piroliza]]) alkana - Na temperaturama višim od 500 °C (u odsustvu [[kiseonik]]a) alkani se razlažu (raskidaju se C−C i C−H veze). Npr. iz [[etan]]a se dobijaju [[eten]] i vodonik. Alkani sa većim brojem ugljenikovih atoma se mogu razlagati na više načina:
(etan)
* CH<sub>3</sub>CH<sub>3</sub> → CH<sub>2</sub>=CH<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>
(propan)
* CH<sub>3</sub>CH<sub>2</sub>CH<sub>3</sub> → CH<sub>3</sub>CH=CH<sub>2</sub> +H<sub>2</sub>
* CH<sub>3</sub>CH<sub>2</sub>CH<sub>3</sub> → CH<sub>2</sub>=CH<sub>2</sub> +CH<sub>4</sub>
Opšta formula alkana je: '''C<sub>n</sub>H<sub>2n+2</sub>''';
Red 34:
Iako imaju istu [[molekulska formula|molekulsku formulu]] neki alkani imaju različite [[strukturna formula|strukturne formule]]. Primer za to su npr. [[Butan (spoj)|Butan]] i Izobutan (2-metil propan) koji imaju istu molekulsku formulu ali se razlikuju po strukturi. Takva pojava da jedno ili više jedinjenja imaju istu molekulsku formulu a različitu strukturnu (samim tim i različite osobine) naziva se [[izomerija]]
== Nomenklatura alkana ==
U prošlosti, dok je postojao mali broj organskih jedinjenja, svako je imalo svoje ime. Međutim kako je broj organskih jedinjenja rastao, postalo je jasno da je potreban novi sistem po kome će ime organskih jeidnjenja da pokazuje sastav i strukturu tog organskog jedinjenja. Takav sistem je usvojen [[1892]]. godine u [[Ženeva|Ženevi]]. Od tog vremena on se neprestano dopunjava na sastancima komisije za nomenklaturu [[Internacionalna unija za čistu i primenjenu hemiju|Internacionalne unije za čistu i primenjenu hemiju]] (IUPAC). Odluke IUPAC-a poštuju sve zemlje sveta. Pravila IUPAC-a su veoma prosta, ime organskog jedinjenja je ustvari opis njegove strukture: jedan deo imena opisuje ugljenikov skelet, a drugi funkcionalne grupe koje su za taj skelet vezane.
Red 44:
Po IUPAC-ovoj nomenklaturi imena alkana se izvode po sledećim pravilima:
# imena alkana se završavaju isključivo na an
# imena račvastih alkana se izvode tako što se oni smatraju derivatima alkana sa n- nizom, dok se za alkan iz koga se izvode uzima onaj koji ima najduži normalan niz; ugljenikovi atomi se numerišu tako da je ugljenikov atom koji se račva obeležen najmanjim mogućim brojem.
# imena alkil grupa se stavljaju ispred imena alkana a njihov položaj se označava brojem ugljenikovog atoma na koji su vezani.
Red 64:
| C<sub>1</sub>H<sub>4</sub>
| -
| - 183
| - 161
| 0,466 g/cm³*
| [[Datoteka:Methane-3D-space-filling.svg|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Methan]]
Red 73:
| C<sub>2</sub>H<sub>6</sub>
| -
| - 183
| - 88
| 0,572 g/cm³*
|[[Datoteka:Kalottenmodell Ethan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Ethan]]
Red 82:
| C<sub>3</sub>H<sub>8</sub>
| -
| - 189
| - 42
| 0,585 g/cm³*
|[[Datoteka:Kalottenmodell Propan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Propan]]
Red 91:
| C<sub>4</sub>H<sub>10</sub>
| -
| - 138
| - 0,5 °C
| 0,601 g/cm³*
| [[Datoteka:Kalottenmodell Butan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Butan]]
Red 99:
| [[Pentan|n-Pentan]]
| C<sub>5</sub>H<sub>12</sub>
| - 50
| - 130
| + 36
| 0,626 g/cm³
| [[Datoteka:Pentane.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Pentan]]
Red 108:
| [[Heksan|n-Heksan]]
| C<sub>6</sub>H<sub>14</sub>
| - 23
| - 95
| + 69
| 0,659 g/cm³
| [[Datoteka:Kalottenmodell Hexan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Hexan]]
Red 117:
| [[Heptan|n-Heptan]]
| C<sub>7</sub>H<sub>16</sub>
| - 4
| - 91
| + 98
| 0,684 g/cm³
| [[Datoteka:Kalottenmodell Heptan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Heptan]]
Red 126:
| [[Oktan|n-Oktan]]
| C<sub>8</sub>H<sub>18</sub>
| + 16
| - 57
| + 126
| 0,718 g/cm³
|[[Datoteka:Kalottenmodell Oktan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Oktan]]
Red 135:
| [[Nonan|n-Nonan]]
| C<sub>9</sub>H<sub>20</sub>
| + 31
| - 51
| + 151
| 0,733 g/cm³
| [[Datoteka:Kalottenmodell_Nonan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Nonan]]
Red 144:
| [[Dekan (jedinjenje)|n-Dekan]]
| C<sub>10</sub>H<sub>22</sub>
| + 46
| - 30
| + 174
| -
| [[Datoteka:Dekan.png|thumb|100p|Raumfüllendes Molekülmodell von Dekan]]
Red 152:
===
<pre>
1%9 met an
Red 269:
Fizičke osobine alkana zavise od nekoliko faktora. Prvi i najvažniji je broj ugljenikovih atoma. Drugi je struktura niza.
* Pod [[normalni uslovi|normalnim uslovima]] alkani koji sadrže od 1 do 4 ugljenikovih atoma su u gasovitom [[agregatno stanje|agregatnom stanju]], alkani koji sadrže od 5 do 17 ugljenikovih atoma su u tečnom agregatnom stanju, a sa preko 18 su u čvrstom.
* Račvanjem niza se uvek smanjuje [[temperatura ključanja]].
Red 283:
Alkani se upotrebljavaju kao gorivo. Koriste se i za proizvodnju velikog broja organskih supstancija u [[hemijska industrija|hemijskoj industriji]]
== Vidi još ==
* [[Alkeni]]
* [[Alkini]]
* [[Dien]]i
* [[Ugljovodonik]]
* [[cikloalkan]]i
{{Alkani}}
Red 344:
[[sl:Alkan]]
[[sq:Alkanet]]
[[sr:
[[su:Alkana]]
[[sv:Alkan]]
| |||