Verzija na datum 22 novembar 2009 u 01:26 uredi Robbot (razgovor \| doprinos) Botovi 2.530 izmena m robot Mijenja: sk:Rétorika (rečnícke umenie) ← Starija izmjena		Verzija na datum 8 decembar 2009 u 11:14 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.428 izmena m robot Uklanja: oc:Retorica; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: [[~~image~~Datoteka:Plato-raphael.jpg\|thumb\|right\|280px\|Према неким мишљењима, реч ''rhetorike'' је сачинио тек Платон.]] Именица ''rhetor'' – беседник, у изворима се најраније јавља код [[Хомер\|Хомера]]. Тек почетком IV века пре н.е. Исократ користи реч ''rhetoreia'' – речитост, елоквенција, а потом почиње да се употребљава и појам ''rhetorike'' - реторика. Према неким мишљењима, реч ''rhetorike'' је сачинио тек [[Платон]] у дијалогу [[Горгија]], после чега тај термин улази у најширу употребу, поготово од [[Аристотел\|Аристотела]]. Red 5: Реторика представља [[теорија\|теорију]], скуп правила о лепом [[говор\|говору]], а беседништво (говорништво) праксу у којој се та правила примењују. Већ су [[софисти]] најпре настојали да говором убеђују слушаоце, а потом да на друге преносе своја искуства како се успешно говори. Скоро сваки од њих је откривао извесна правила о томе како се слушаоци најефектније придобијају изговореном речју. Из тога су настали први приручници беседништва – ''rhetorike techne''. [[Софисти]] су први почели да изграђују реторику као систем правила која олакшавају да се беседа успешно састави и одржи, док је производ тих примењених правила био сам [[говор]], односно беседништво. Историјски посматрано, беседништво претходи реторици. Најпре се развијала говорничка пракса, да би се тек касније, на основу ње, оформила и изградила говорничка правила и упутства, реторика. И [[Аристотел]] је разликовао реторику и беседништво. Сматрао је да се реторика бави проналажењем најбољих средстава за убеђивање: њен основни задатак се не састоји у уверавању, него у »способности теоријског изналажења уверљивог у сваком датом случају«. Дакле, беседништво је сâма вештина уверавања, док реторика има задатак да изналази најпогоднија средства за уверавање слушалаца и даје савете како се то постиже. Цицерон такође подразумева разлику између беседништва и реторике, па говори о реторици као о науци, док под говорништвом подразумева говорничку праксу, тј. практично беседништво (''eloquentia''). Писац најзнаменитијег римског уџбеника реторике, [[Квинтилијан]] недвосмислено каже да је реторика »наука о добром говору« - ''bene dicendi scientia''. [[Јован Стерија Поповић]], наш комедиограф, професор права, али и писац прве реторике у модерној Србији, сматра да је реторика »наука која правила красноречија излаже и опкључује способност представленија и мисли изражавати правилно, јасно и саобразно с цељу«. Још пре њега је [[Доситеј\|Доситеј Обрадовић]] писао да је реторика «наука лепо говорити, срце множества људи добијати и цели народ на све што је добро, похвално и општеполезно склањати и доводити». Чувена Реторика [[Бранислав Нушић\|Бранислава Нушића]] има поднаслов који гласи Наука о беседништву. Реторика, дакле, представља науку о беседништву, теоријски уобличена правила и принципе који ће помоћи да се одржи успешан [[говор]], док је сâмо беседништво (говорништво) практична сфера у којој се та правила примењују. Реторика разврстава говоре према разним критеријумима. Од [[антика\|антике]] до данас се класификују на информативни говор (у римској подели: ''docere''), говор који уверава и покреће на акцију (римско ''movere'') и забављачки говор (''delectare''). Још од [[антика\|античких]] времена усталила се подела на три основне врсте говорништва – судско, политичко и пригодно. Ова класификација, коју је нарочито афирмисао [[Аристотел]] (мада је постојала и пре њега), одржала се до данас. Према његовим речима, судско беседништво је свако оно у коме »сусрећемо оптужбу и одбрану«, политичко је оно у коме се »на нешто подстиче или од нечега одвраћа«, а пригодно оно које »нешто хвали или куди« (Реторика I 3, 5). За ове врсте беседништва користе се и појмови форензично беседништво (судско), делиберативно беседништво (политичко) и епидеиктичко (пригодно, које се често назива и похвално или свечано). Грчки еквиваленти су били ''genos dikanikon'' за судски говор, ''genos symbouleutikon'' (буквално: саветодавни, наговарајући) за политичку беседу и ''genos panegyrikon'' за пригодни – похвални говор. == Референце == * Овај чланак, односно његови делови, су изворно преузети из књиге др [[Сима Аврамовић\|Симе Аврамовића]] „''Rhetorike techne'' – вештина беседништва и јавни наступ“ уз одобрење аутора == Литература == * [http://www.alanwatson.org/avramovic/rhetorike-techne.htm Аврамовић, С., ''Rhetorike techne'' – вештина беседништва и јавни наступ, Београд 2008.] * Аврамовић, С., Исејево судско беседништво и атинско право, Београд (1998), 20054 Red 58: [[nn:Retorikk]] [[no:Retorikk]] ~~[[oc:Retorica]]~~ [[pl:Retoryka]] [[pt:Retórica]]

Реторика – razlika između verzija