Koncentracijski logor Auschwitz – razlika između verzija

Posebne radne jedinice logoraša su kliještima čupale zlatne zube žrtava gasnih komora. Zlato je topljeno i transportovano u Nemačku. Lični predmeti logoraša su odnošeni u skladište, odakle su ih po želji pljačkali pripadnici SS.<ref>Rees, Laurence. ''Auschwitz: A New History''. 2005, Public Affairs, {{ISBN |1-58648-303-X}}, p. 172-175</ref>

Do 1943. u logoru su se pojavile organizacije logoraša. Uz njihovu pomoć pobeglo je par zarobljenika koji su nosili vesti o istrebljenju stotina hiljada mađarskih Jevreja u periodu maj-jun 1944. Dana 7. oktobra 1944, na ustanak se podiglo 250 članova jedinice zadužene za uklanjanje leševa ({{jez-nem|Sonderkommando}}). Napali su vojnike SS improvizovanim oružjem: kamenjem, sekirama, alatom i granatama kućne izrade. Mlade Jevrejke koje su radile u fabrici municije prokrijumčarile su eksploziv u logor kojim je delimično uništen krematorijum IV. Tada se pobunjenicima pridružila ekipa logoraša iz krematorijuma II, koji su takođe savladali svoje stražare. Posle eksplozije, presekli su električnu žicu i pobegli u šumu. Većina grupe je kasnije uhvaćena i likvidirana.<ref>Rees, Laurence. ''Auschwitz: A New History''. 2005, Public Affairs, {{ISBN |1-58648-303-X}}, p. 256-257</ref>

Tokom postojanja logora u Aušvicu bekstvo je pokušalo oko 700 logoraša, od kojih je 300 to i uspelo. Uobičajena kazna za one koje bi uhvatili u bekstvu bila je smrt izgladnjivanjem. Porodice onih koji su utekli su ponekad hapšene i dovođene u Aušvic da bi odvratili ostale logoraše od pokušaja bekstva. Ako bi neko uspeo da pobegne, SS bi nasumice birao 10 logoraša iz njegovog bloka i ostavljao ih da umru bez hrane.<ref>Rees, Laurence. ''Auschwitz: A New History''. 2005, Public Affairs, {{ISBN |1-58648-303-X}}, p. 141</ref>

Aušvic-Birkenau je bio logor smrti u kome je pogubljeno najviše ljudi, iako je sa radom počeo najkasnije. Godine 1941. u masovnim egzekucijama u okupiranim područjima nacisti i njihovi saradnici su pobili 1,1 milion Jevreja. Godine 1942, 2,7 miliona Jevreja je stradalo u logorima [[Operacija Rajnhart|Operacije Rajnhart]] ([[Kelmno]], [[Sobibor]], [[Belzec]], [[Treblinka]]), koji su stvoreni za istrebljenje 3 miliona poljskih Jevreja. U Aušvicu je ubijeno oko 200.000 Jevreja te godine. Pola miliona Jevreja ubijeno je 1943. (od toga polovina u Aušvicu). Od tada, sa radom je nastavio samo logor u Aušvicu, i to kao radni logor i logor za uništenje Jevreja iz ostatka Evrope.<ref>Dwork, Deborah, and Robert Jan van Pelt. ''Auschwitz: 1270 to the Present''. 1997, Norton Paperback edition, {{ISBN |0-393-31684-X}}, p. 336-337</ref>

Novembra 1944. Hajnrih Himler je naredio uništenje krematorijuma u Aušvicu. Gasne komore u Birkenauu SS je digao u vazduh januara 1945. u pokušaju da sakrije nemačke ratne zločine pred sovjetskim trupama koje su se približavale. SS komanda je 20. januara naredila da se pobiju svi preostali logoraši, ali ova naredba nije izvršena u haosu nemačkog povlačenja.<ref>Rees, Laurence. ''Auschwitz: A New History''. 2005, Public Affairs, {{ISBN |1-58648-303-X}}, p. 260</ref> Nacističko osoblje je 17. januara 1945. počelo evakuaciju; blizu 60.000 logoraša naterani su na [[marš smrti]] prema logoru [[Loslau]]. Oko 20.000 logoraša iz Aušvica uspelo je da stigne do logora [[Bergen-Belzen]] u Nemačkoj, gde su ih oslobodili Britanci aprila 1945.<ref>Rees, Laurence. ''Auschwitz: A New History''. 2005, Public Affairs, {{ISBN |1-58648-303-X}}, p. 265</ref> Najslabijih 7.500 ostavljeno je u logoru. Njih je oslobodila [[322. streljačka divizija Crvene armije]] 27. januara 1945. U logoru su našli i 348.820 muških odela i 836.255 ženskih odevnih predmeta koji su pripadali žrtvama.<ref>"Dwork, Deborah 1997, p. 10"</ref>