Endocitoza i egzocitoza – razlika između verzija

 

Makromolekuli kao što su [[proteini]], [[polisaharidi]], [[polinukleotidi]] ili čak čitave ćelije (npr. [[bakterije]]) ne mogu prolaziti kroz membranu ni pasivnim ni aktivnim transportom. Unošenje i izlučivanje velikuh molekula obavlja se aktivnim učešćem membrane pri čemu ona obrazuje vezikule, a procesi se nazivaju endocitoza i egzocitoza.Proces unošenja makromolekula i rastvora u ćeliju naziva se endocitoza, dok se izbacivanje specifičnih proizvoda ćelije ili nekih drugih materija u vanćelijsku sredinu naziva egzocitoza.

 

 

 

 

 

Unošenje krupnih čestica je '''fagocitoza''' (grč.phagein = jesti), a rastvorenih materija je '''pinocitoza''' (grč. pino = piti). Dok skoro sve vrste ćelija neprekidno unose tečnosti i rastvorene molekule pinocitozom, fagocitozu mogu da vrše samo posebne ćelije – [[fagocite]] (npr. leukociti vrše fagocitozu bakterija).

 

 

Procesom egzocitoze u vanćelijsku sredinu dospevaju materije koje ćelija treba da odstrani (suprotno endocitozi). Takvi su [[hormoni]] i [[enzimi]] čija se funkcija ispoljava izvan ćelije koja ih je sintetisala, kao što npr. ćelije[[gušterača|pankreasa]] izlučuju [[insulin]]. Oko materije, koja treba da se izbaci iz ćelije, se obrazuje vezikula. Vezikula se kreće ka površini ćelije, njena membrana se ujedinjuje sa ćelijskom membranom, a sadržaj vezikule biva izbačen u okolnu sredinu.

Smatra se da su mnogim vrstama ćelija endocitoza i egzocitoza međusobno povezani procesi i da na taj način ugrađivanje membrane vezikule ne dovodi do povećanja površine ćelijske membrane. Vezikule predstavljaju transportni sistem i u samoj ćeliji tako što se prenose između različitih organela.

 

 

 

 

 

[[ca:Endocitosi]]

[[it:Endocitosi]]

[[ja:エンドサイトーシス]]

[[lt:Endocitozė]]

[[nl:Endocytose]]