Paskalina: Razlika između izmjena

tfdbvdfddv
m (robot kozmetičke promjene)
(tfdbvdfddv)
[[Datoteka:Arts et Metiers Pascaline dsc03869.jpg|thumb|250px|Paskalina]]
'''Paskalina''' ili aritmetički kalkulator je bila drugi mehanički [[kalkulator]], koji je izumeo [[Blez Paskal]] [[1645]]. godine.elema gaserka nju, koja je mogla da obavlja sabiranje, oduzimanje, množenje i delenje i da računa kvadratni koren. Ali kalkulatori se nisu pojavljivali na tržištu sve do početka devetnaestog veka, kada je Čarls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran na Lajbnicovom modelu, i koji je prvi bio komercijalno uspešan.
 
Paskal je 1642. god. započeo radove na svom kalkulatoru kada mu je bilo samo devetnaest godina. Pomagao je u poslu svom ocu, koji je bio poreski komesar pa je tražio uređaj koji bi mu olakšao posao. Paskal je 1652. god. napravio pedeset prototipova i prodao nekoliko desetina mašina, ali cena i složenost Paskaline - zajedno sa činjenicom da je ona mogla samo da sabira i oduzima, pa i to sa poteškoćama- uticale su na dalju prodaju. I tokom te godine proizvodnja je prestala. U to vreme, Paskal se okrenuo ka nekim svojim drugim interesovanjima, pre svega ka izučavanju [[atmosferski pritisak|atmosferskog pritiska]], a potom i ka [[filozofija|filozofiji]].
 
Paskalina je bila decimalna mašina, a to nije bilo naročito pogodno, jer se u [[Francuska|Francuskoj]] pojavio novi valutni sistem, sličan funtama, šilinzima i penijima, koji su se koristili u [[Velika Britanija|Britaniji]] sve do sedamdesetih godina 20. veka, i kao takav nije bio decimalan.
 
Francuska je 1799. godine prešla na [[SI|metrički sistem]]. Do tog vremena, Paskalov osnovni izum je inspirisao i druge izumitelje, mada ni oni nisu bilo komercijalno preterano uspešni. Čudo od deteta, [[Gotfrid Vilhelm Lajbnic]], izumeo je 1672. godine spravu koja se zasnivala na drugom modelu, uzastopnom sabiranju, koja je mogla da obavlja sabiranje, oduzimanje, množenje i delenje i da računa kvadratni koren. Ali kalkulatori se nisu pojavljivali na tržištu sve do početka devetnaestog veka, kada je Čarls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran na Lajbnicovom modelu, i koji je prvi bio komercijalno uspešan.
 
Prvi Paskalin prototip je imao svega nekoliko cifara, dok su kasnije varijante imale i do osam, što je potom omogućilo da se koriste i brojevi do 9.999.999.
 
Cifre su se birale preko metalnih točkića čijim su se okretanjem dobijali odgovarajućiodgovaraju elema gaserka instagram elena privvći brojevi; odgovori su se pojavljivali u kutijicama na samom vrhu kalkulatora. Pošto su se zupčanici okretali samo u jednom pravcu, negativni brojevi se nisu mogli odmah izračunati. Prilikom [[sabiranje|sabiranja]] brojeva korišćen je [[metod]] komplemenata od devet. Da bi se pomoglo korisniku, pri unosu broja prikazivao se i njegov komplement iznad kutijice u kojoj je pisao uneti broj.
 
[[Kategorija:Računari]]
Anonimni korisnik