Tartuffe – razlika između verzija

== Likovi ==

 

* '''Orgon''' – plemić, uvaženi član društva i poštovan od strane Krune. Zbog nepromišljenosti pada pod uticaj Tartifa, čije prave namere neće raspoznati sve do četvtog čina

* '''Tartif''' – licimer, lažni pobožnik, nespretnjaković i smešan čovek. Tendencija pisca u prvim verzijama bila je da Tartif izgleda kao smešan lakrdijaš, ali je u kasnijim verzijama je ova njegova karakteristika izmenjena

== Slučaj Tartif ==

 

 

Molijerova ideja u prvom trenutku nije bila da napiše dramu sa srećnim završetkom<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/36552/U-raljama-licemerstva Blic: U raljama licemerstva, 3.april 2008, Pristupljeno 26. 9. 2012.]{{sr}}</ref><ref name="vreme">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=613807 Vreme: Muke po Tartifu, Ivan Medenica, 10. 4. 2008., Pristupljeno 26. 9. 2012.]{{sr}}</ref>. U martu i aprilu 1664. godine Molijer je napisao Tartifa u tri čina, koji je nedovršen prvi put odigran u [[Versaj]]u, u sklopu velikih dvorskih svečanosti [[12. maj]]a [[1664]]. godine <ref name="afera">[http://www.toutmoliere.net/affaire-du-tartuffe.html Tout Moliere: Affaire du Tartuffe, Pristupljeno 25. 9. 2012.]{{fr}}</ref>. Publika je od prvog trenutka bila podeljena. Iako je autor bio miljenik kralja [[Luj XIV|Luja XIV]], odmah po premijeri je zabranjeno njegovo izvođenje, a jedan od najvećih protivnika bila je Kraljica majka.<ref name="vreme" /> Period od prve premijere, do 5. februara 1669, poznat je kao „Slučaj Tartif“.<ref name="afera" /> <ref>[http://www.toutmoliere.net/tartuffe.html Tout Moliere: Tartuffe, Pristupljeno 25. 9. 2012.]{{fr}}</ref>

Tako je Molijer započeo borbu za svoje delo. Njegovi protivnici smatrali su da se ne radi o komediji, već o kritici i satiri vezanoj za religiju i pobožnost. Zapravo, u ovoj drami Molijer nije prikazao samo jedan tip licemera, već je ponudio ogledalo licemerja, kao političkog i ideološkog obrasca staleške apsolutističke monarhije. Stoga Tartif nije samo tip junaka licemera, već se njemu ogleda čitavo jedno doba sa svojim nastranostima.<ref name="politika">[http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/41634.sr.html Politika: Slučaj Tartif, Mirko Đorđević, 10. 5. 2008.], Pristupljeno 25. 9. 2012.</ref> Tartif je zapravo vrlo složen književni lik, jer je, s jedne strane, njegov karakter deformisan licemerjem, ali sa druge on i sam, u jednom, trenutku, govori u ime svojih posmatrača. <ref name="politika" />

 

 

Način na koji je autor komedije uspeo da obradi različite karaktere, ostavio je mnoge nedoumice, jer je ostala nerešena dilama oko toga da li se u Tartifovom karakteru krio tadašnji pariski nadbiskup ili neki član tajne verske policije. Do ukidanja zabrane Molijer je čak u tri navrata pisao molbe kralju<ref name="suit" />, opravdavajući svoje delo i razloge pisanja. Pominjao je da je vodio računa o osetljivosti predmeta kojim se bavio i da je svu svoju umetničku veštinu upotrebio, kako bi se uvideo kontrast između ličnosti licemera i ličnosti pravednog i pobožnog čoveka, te da njegov cilj nije bio da vređa religiju, već sve one koji religiju vide kao način da se drugima okoriste.<ref name="suit" /> U njegovim molbama nalazi se zanimljiv zapis o tome kako čovek lako podnosi prigovore, ali ne podsmevanje, te da na većinu ljudi ništa ne deluje jače, nego prikazivanje sopstvenih grešaka. Pokušavajući da opravda svoje delo, on je navodio primere iz istorije, pominjući najznamenitije filozofe, koji su hvalili komediju, antičku Grčku, [[Aristotel]]a kao osnivača komedije, kao i stari [[Rim]], gde se ova umetnost posebno poštovala.

 

== Spoljašnje veze ==

 

[[Kategorija:Drame 1664.]]