Flatulencija – razlika između verzija

 

Gasovi u probavni trakt uglavnom dolaze na tri načina. Prvi je gutanje [[vazduh]]a kod jela i govora, drugi je rad [[bakterije|bakterija]] u [[creva|crevima]], a treći je difuzija gasova iz [[krv]]i. U [[želudac|želucu]] su dva glavna gasa [[azot]] i [[kiseonik]]. Oni se izbacuju kada se [[podrigivanje|podrigne]] ili prelaze u tanko crevo sa ostalim sadržajem želuca. Ulazak u tanko crevo apsorbuje male količine ovih gasova. U toku dana u crevu se nalazi 7 do 10 litara gasa, a izluči se svega pola litre. Kusur se resorbuje. Oni koji često i puno prde nemaju mnogo veću bakterijsku aktivnost, nego im je peristaltika u području debelog creva snažnija i većina gasova ne stigne da se apsorbuje.<ref>[http://psihijatar-crkvencic.hr/zasto-ispustamo-vjetrove-tj-prdimo/ psihijatar-crkvencic.hr], "ZAŠTO ISPUŠTAMO VJETROVE TJ. PRDIMO", pristupljeno 27. avgusta 2013.</ref> Gasovi unutar probavnog sistema sastoje se uglavnom od bezmirisnih gasova kao što su kiseonik, azot, [[ugljen dioksid]], [[vodonik]] i [[metan]]. Manji deo gasova koji se ispuštaju kroz želudac i koji većini ljudi neprijatno mirišu čini [[sumpor]], produkt bakterija koje normalno žive u debelom crevu. Kada se vodonik i metan pomešaju nastane eksplozivna smesa koja širi creva pa prdonja oseća [[nadutost]], a neretko i bolove u stomaku. Ljudi koji nemaju nikakvih tegoba u području želuca i creva prdnu 14 do 23 puta dnevno, što ovisi i o ishrani. Kao kuriozitet navodi se informacija da je prđenje češće na većim nadmorskim visinama (iznad 3300 metara) zbog razlike u pritisku u crevima i u okolnom vazduhu. Smatra se da ishrana prdonja uključuje sveži [[hleb]], [[krastavci|krastavce]], [[kupus]], crveni i beli [[luk]], [[žitarice]], [[pasulj]], [[boranija|boraniju]], [[grašak]], [[soja|soju]], [[sočivo]], [[jaja]], masne mlečne produkte poput [[šlag]]a i [[sladoled]]a, gazirana pića i veštačke zaslađivače. Neke ličnosti smatraju kako preko mere prde što zna da izazove [[depresija|depresiju]] i druge psihičke tegobe i [[stres]] jer se u većini civilizacija prđenje smatra gadnim i nepristojnim i izaziva prezir ličnosti koja je u blizini.

 

Prosečan prdež sastoji se od 59% azota, 21% vodonika, 9% ugljen dioksida, 7% metana i 4% kiseonika. Manje od 1% prouzročava većini ljudi neprijatan miris.<ref>[http://www.tportal.hr/portalplus/teen/14923/Bas-sve-o-ispustanju-vjetrova.html www.tportal.hr], "ZNAŠ LI... Baš sve o ispuštanju vjetrova?" objavljeno 30. marta 2009., pristupljeno 27. avgusta 2013.</ref> Temperatura prdeža u nastajanju je 37 celzijusa. Prdež je prosečno brz 30 metara u sekundu. Jednako prde i [[žena|žene]] i [[muškarac|muškarci]]. Prdež je zapaljiv jer sadrži metan i vodonik. U evropskoj tradiciji je uobičajeno kontrolisati i obuzdavati prdeže u blizini drugih ljudi, jer su neprijatnog [[miris]]a. U nekim zemljama drugih kulturnih krugova, na primer na [[Tajland]]u, prđenje na javnim mestima, ili bilo gde u kući i radnim prostorijama, smatra se sasvim normalnim i poželjnim, te je simbol otvorenosti i prisnosti u društvu. Pod uticajem Evropljana ova tajlandska tradicija polako nestaje.<ref>[http://www.skole.hr/roditelji/savjeti?news_id=5505 www.skole.hr], "Trebamo li zadržavati vjetrove?" objavljeno 14. aprila 2011., pristupljeno 27. avgusta 2013.</ref> Žene u evropskoj civilizaciji smatraju prđenje i podrigivanje jednom od 5 navika muškaraca koje im idu na nerve.<ref>[http://www.b92.net/zivot/novodoba.php?yyyy=2012&mm=09&dd=24&nav_id=645512 www.b92.net], "5 muških navika koje ženama idu na živce", objavljeno 24. septembra 2012., pristupljeno 27. avgusta 2013.</ref> U američkoj saveznoj državi Virdžiniji formalno je kazna za prđenje na poslu 25 godina robije.