|
'''Farmacija''' ({{jez-gr|φάρμακον, pharmakon}}, [[lijek|lek]]) je [[zdravstvena struka]] koja povezuje [[medicina|medicinske]] i [[kemija|hemijske]] nauke, čiji je cilj da obezbedi bezbedno i efikasno korišćenje [[lekovita sredstva|lekovitih sredstava]]. Opseg farmaceutske delatnosti uključuje tradicionalne uloge pripreme i izdavanje lekova, ali i savremene oblasti u vezi sa [[briga o pacijentu|brigom o pacijentima]], uključujući [[klinika|kliničke]] usluge, proveru bezbednosti i efikasnosti lekova i obezbeđivanje informacija o lekovima. [[Farmaceut]]i su, stoga, stručnjaci za [[terapija|terapiju]] lekovima i profesionalci uključeni u primarnu [[zdravstvena zaštita|zdravstvenu zaštitu]] koji optimizuju upotrebu lekova radi osiguranja pozitivnog po pacijenta ishoda lečenja. Reč farmacija se u nekim [[zemlja (planet)|zemljama]] koristi i kao ime za [[apoteka|apoteku]].
Што се тиче начина предавања потребне документације о леку, било у облику CTD досијеа или ЕУ досијеа, исправно је предати документацију или на српском језику или на енглеском језику као једном од службених језика у ЕУ (осим предлога сажетка карактеристика лека, предлога упуства за пацијента и предлога унутрашњег и спољњег паковања лека који морају на српском језику). Агенција је дужна да након предаје захтева у року од 60 дана обавести подносиоца захтева да ли је предата документација потпуна. Ако није предлагач има 30 дана да је употпуни након чега уколико је Агенција утврди да је све у реду, добија писмено обавештење о томе. Након тога следе 210 дана у којима Агенција мора да донесе одлуку о издавању дозволе.
На основу приложених документација можемо закључити да разлике у између CTD досијеа и ЕУ досијеа практично не постоје. Једино можемо приметити да се за хумане лекове лекове документација може подносити и у облику CTD-а и ЕУ фајла, док за ветеринарске и имунолошке лекове подносимо само у оквиру ЕУ фајла. Садржина документација је у оба фајла у основи иста, једино што можемо приметити јесте проширеност и систематизација података у CTD-у која омогућава лакше доношење одлуке Агенцији. Суштинска разлика у концепту и садржају ова два документа не постоји.
Потреба за усклађивањем техничких захтева за добијање дозволе за стављање лекова за хуману употребу у промет омогућила је међусобно признавање како ове документације, тако и осталих битних документација за регистрацију лекова и смерница о обављању клиничких истраживања између земаља чланица ICH, а касније и осталих земаља света, без додатних захтева за додатним клиничким истраживањима и захтева за стављање нових лекова у промет.
''''''Обележавање''' унутршњег паковања хомеопатког лека.'''''Italic text''
Унутрашње паковање треба да садржи следеће податке:
1. Назив лека, фармацеутски облик, количина по једној дози, хомеопатски лек, генеричко име лека;
2. Сажетак упутства;
2. Шта је дотични лек и чему је намењен;
3. Шта пацијент треба да зна пре него што узме лек (када лек не сме да користи, када треба посебно водити рачуна, примена других лекова, узимање лека са храном и пићима, примена лека у периоду трудноће и дојења...);
4. Kако се лек употребљава (деца и одрасли, ако је узето више лека него што је требало...);
'''У циљу обезбеђивања квалитетне фарамцеутске услуге треба пратити и примењивати сет добрих пракси који подразумева следеће смернице''':
• Добра произвођачка пракса- ДПП
• Добра дистрибутивна пракса - ДДП
• Добра лабораторијска пракса - ДЛП
• Добра клиничка пракса - ДТП
• Добра апотекарска пракса - ДАП
'''УЛОГa ФАРМАЦЕУТА НА КЛИНИЦИ'''
Kлиничка фармација као нова здравствена специјалност представља активности и дужности клиничког фармацеута у развоју и промоцији рационалне и одговарајуће примене лекова и медицински средстава од стране појединца и друштва. Краће речено, то је област фарамције која се бави научним и практични и научним аспектом рационалне употребе лекова. Клинчка фарамција повезује фармацију као науку о лековима и фармакотерапију која има за предмет проучавања узајамно дејство лекова и оранизма човека.
Клиничка фарамција је наста у болничком окружењу. Зачеци су у Италији и Великој Британији где су још у 19. веку фарамцеути у болницама били укључени у лекарски тим и пратили лекаре у лекарским визитама, а у случају одсуства лекара били су одговорни за пружање здравствене помоћи пацијентима. Овај концепт је прихваћен у Америци 1960-их година.
Клинички фармацеути тесно сарађују са лекарима и другим здравстевеним професионалцима и саставни су део интегралног приступа бризи о пацијентима. Сарадња фармацеута и лекара има за циљ одабир оптималне терапије за сваког пацијента понаособ.
Промовисањем правилне и одговарајуће употребе лекова и осталих медицинских средстава, обезбеђује максималан клинички ефекат лека (најбољи ефекат, минимлане нуспојаве) тако што користи најбољу терапију за појединог пацијента у складу са његовим карактеристикама (старост, функција бубрега, јетре, телесна маса, физиолошко стање - трудноћа, лактација). Надзирањем терапије и пацијентовог придржавања исте остварује се смањење нежељних ефеката лека на минимум. Фармацеут увек мора имати спремну алтернативну терапију која је одговарајућа за што већи број људи.
Клинички фармацеут може да утиче на правилну употребу лекова пре, током и након преписивања терапије.
Сарадња са лекарима и другим здравственим радницима резултира најбољом могућом и најисплативијом терапијом за пацијента. Таква терапија се постиже саветовањем о одабиру лека, дози, облику и начину примене лека за сваког пацијента узимајући у обзир њихову већ постојећу терапију, њихов начин живота, способност разумевања и спровођења терапије. Посебан нагласак ставља на редуковање броја лекова које пацијент користи односно полифармација. Обавештавају здравствено особље о могућим проблемима с којима се пацијенти могу суочити при узимању терапије тако што им дају информације о могућим нуспојавама лека, очекиваном дејству одређеног лека или комбинације лекова. Надгледањем терапије уверавају се да је она сигурна и делотворна. Анализом терапије избегава штетене интреакција лекова, нежељена дејства и грешке у прописивању. Проучава кинетику лека чиме има увид у ефекат лекова уске терапијске ширине (нпр. теофилин, дигоксин...).
Комуникација са пацијентима подразумева пружање информација о терапији коју користе са циљем да се побољша њихово знање и разумевање терапије како би предочио важност придржавања терапије.
Свака промена терапије која је настала након саветовања лекара мора бити евидентирана.
Поред саветовања фармацеут има улогу у дистрибуцији, издавању и апликовању лекова на клиници и болници, врши конролу и планирање потрошње лекова унутар клинике (болнице), производња лекова уколико готови нису доступни (терапија за карцином и парентералну исхрану). Такође игра кључну улогу у клиничким испитивањима.
Кроз разне студије доказано је да у здравственим системима где је фармацеут укључен у бригу о пацијентима, долази до смањивања морталитета и морбидитета као и до смањивања трошкова лечења
'''Regulatorne aktivnosti'''
Фармацеути у Министарству здравља РС учествују у планирању, спровођењу и праћењу националне политике лекова (избор, набавка и дистрибуција лекова). Укључени су у доношење Закона и подзаконских прописа у области фарамацеутски производа, хране (дијететски суплементи) и здравствене исправности производа за општу употребу (козметички производи..). Осим тога, они врше надзор над имплементацијом Закона и прописа у привредној и здравственој фарамацеутској делатности. Дужни су за иновирање и усаглашавање закона са регулативом у свету.
Као највећи стручњаци за лек, фарамцеути су најадекватнји извор информација, те учествују у припреми националних фарамакопеја (додуше, ми немамо националну) и формирању есенцијалне листе лекова (код нас, позитивна листа лекова).
У оквиру Републичког завода за здравствено осигурање фарамацеути раде у служби за анализу потрошње и статистици лекова и медицинских средстава, рационалној употреби лекова , политици цене лекова и фарамакоекономији.
Рад у фарамцеутским кућама заснива се на учествовању у претклиничким и клиничким испитивањима, ако је у питању нова супстанца, провери биоеквиваленце, ако се ради о генеричком леку, спорводи регулаторну стратегију ( поступак и трошкови регистрације, планира рокове за израду документације..). Такође, израђује регистрационе досијее, врши оцењивање фармацеутске, хемијске и биолошке докуметације, учествује у изради сажетка карактеристика лека и упутства за пацијента (ови документи се израђују се од стране доктора медицине у сарадњи са мр. фармације), врши одабир адекватне амбалаже, предаје документацију о леку регулаторном телу у сврху регистрације лека и прати законе о лековима.
2. Roll of pharmacist in Health Care System, WHO, Geneva, 1990.
3. Charter od European Pharmacy, Pharmaceutical Groups of European Community, www.pgeu.org
== Discipline ==
[[Datoteka:42-aspetti di vita quotidiana, medicine, Taccuino Sanitatis, .jpg|thumb|250px|Apoteka, [[tacuinum sanitatis]] casanatensis (14. vek)]]
Farmacija se može podeliti na 3 primarne discipline:
* [[Farmaceutska tehnologija]]
<center>
<gallery>
Datoteka:Bowl hygeia.svg|[[Higija|Higijina]] čaša
Datoteka:Pharmacy_Green_Cross2.png|Zeleni [[grčki krst]]
Datoteka:PharmacistsMortar.svg|Tarionik sa pistilom
* [http://www.aihp.org American Institute of the History of Pharmacy] Američki institut za istoriju farmacije.
=== Ostalo ==
=
* [http://www.rphrus.com Rph are us] Interaktivna mreža farmaceuta i studenata farmacije – [[chat|četovi]], [[blog]]ovi, [[forum]]i i sl.
| 
