Jelena Đurović – razlika između verzija

Jelena je rođena u [[Jevreji u Srbiji|jevrejskoj]]jevrejsko-crnogorskoj građanskoj porodici. Kćerka je advokata [[Vukašin Đurović|Vukašina Đurovića]], uspešnog advokata koji je [[1983]] poginuo u saobraćajnoj nesreći, i Svetlane Davidovac. Njena majka Svetlana i baka Helena Škarda su tokom Jeleninog odrastanja držale jedinu rukavičarsku radnju u Beogradu, zanat koji je baka usavršila posle dolaska porodice u [[Kraljevina Srbija|Kraljevinu Srbiju]], početkom 20. veka. Tetka Jelenine prabake Serafine bila je [[Lotika Cilermajer|Lotika "Loti" Cilermajer]], junakinja romana [["Na Drini ćuprija"]], [[Ivo Andrić|Ive Andrića]], dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. Lotikina i Serafinina porodica je u 19. veku došla iz Krakova u Višegrad, da bi se po izbijanju ekonomske krize početkom 20. veka, jedan njen deo preselio u Beograd. Očeva familija potiče iz sela Vukovci, u dolini Zete, okolina Titograda (današnja Podgorica). I baba i deda po očevoj strani su bili partizani u NOB-u,. štoJelenin jepradeda zainteresovalopo Jelenu za istoriju ovog pokreta. Takođemajci, iJovan majčin deo familije podržavao je predratnu komunističku partijuDavidovac, ali činjenica da niko nije bio članje SKjedan posleod Drugogosnivača svetskogSocijalističke rataradničke uzrokujepartije da(komunista) porodicadok budeje primorananjegova dasupruga prodaStanislava nekolikoŠperling radnjibila ičlanica imanjepoljskog uJevrejskog centruradničkog BeogradaBunda.

Jelena je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Pozorišna i radio produkcija, i sredinom devedesetih radi na nekoliko pozorišnih projekata, ali od teatra ubrzo odustaje, prvenstveno zbog korupcije i nepotizma.<ref>Intervju Jelene Đurović časopisu Gay-Serbia: http://www.gay-serbia.com/intervju/2004/04-07-05-jelena-djurovic/index.jsp?aid=1437</ref> koji vladaju u ovoj oblasti srpske kulture. Jelenin diplomski rad "Pozornica u senci vešala" tretirao je programsku politiku beogradskih pozorišta za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a deo ovog rada publikovan je u pozorišnom časopisu "Teatron". Period bombardovanja provodi živeći u Budimpešti gde pravi teze koji će kasnije postati roman "Kraljevstvo"<ref>http://www.jelenadjurovic.com/</ref>. IakoDeo seromana tokomje devedesetihobjavljen specijalizovala za oblast odnosa sa javnošću, Jelena silom prilika prihvata ove poslovei u marketinškimzbirci agencijama,"Voices ufrom kojimathe radi u periodu 2000-2004. Tokom ovog perioda završava i objavljuje roman "Kraljevstvofaultline", čijia jepogovor deoza objavljenprvo iizdanje uje knjizipisao "VoicesNoam from the faultline"Čomski<ref>http://www.zayupress.com/voices.html</ref>.

Đurovićeva je sredinom devedesetih završila višemesečni novinarski kurs koji je bio finansiran od strane tadašnjeg Soroš Fonda Jugoslavija. Od 1994. do 1995. radi na radiju "Studio B" kao autor i urednik emisije "Time in", a koju je takođe sponzorisao Soroš Fond. Od oktobra 2005. uređuje i piše na popularnom blogu "Agit Pop"<ref>http://agitpopkultura.blogspot.com</ref> čiji je moto citat iz Frojdovog pisma Ajnštajnu, napisanog u Beču, septembra 1932: "DRAGI PROFESORE AJNŠTAJN... ...NO IPAK MOŽEMO DA KAŽEMO JEDNO: SVE ŠTO PODSTIČE RAZVOJ KULTURE, ISTOVREMENO DELUJE PROTIV RATA..."<ref>http://archive.is/20120709140849/findarticles.com/p/articles/mi_m1310/is_1993_March/ai_13886280/pg_7/?tag=content;col1</ref>. U međuvremenu Jelena piše za nekoliko srpskih novina<ref>Spisak tekstova koje je Jelena napisala i/ili uređivala u magazinima CAMP, FAAR i Glas: http://agitpopmagazine.blogspot.com/</ref>, a od septembra 2008. postaje i deozamenica uredničkogglavnog timaodgovornog urednika prve nezavisne internet radio stanice u Srbiji "Novi Radio Beograd"<ref>http://www.noviradiobeograd.com</ref>. Napisala je i nekoliko tekstova o fenomenu Evrovizije, a zalaže se za ukidanje granica između "elitne" i "popularne" kulture<ref>http://agitpopkultura.blogspot.com/2005/10/agit-pop.html</ref>.