Francesco Petrarca – razlika između verzija

'''Frančesko Petrarka''' ([[20. 7.|20. juli]] [[1304]] - [[19. 7.|18. juli]] [[1374]]) bio je italijanski humanista i istoričar. Često se naziva "Ocem [[humanizam|humanizma]]".<ref>Taj se opis javlja, na primjer, u nedavnoj [http://www.press.umich.edu/titleDetailDesc.do?id=15299 recenziji] djela Carol Quillen ''Ponovno čitanje renesanse'' (''Rereading the Renaissance'').</ref> Također je prvi razvio koncept "[[Mračno doba (Evropa)|Mračnog doba]]".<ref name="DarkAges">[http://links.jstor.org/sici?sici=0022-5037%28194301%294%3A1%3C49%3ASROTQO%3E2.0.CO%3B2-W Renaissance or Prenaissance], ''Journal of the History of Ideas'', Vol. 4, No. 1. (Jan. 1943), pp. 69-74; Theodore E. Mommsen, "Petrarch's Conception of the 'Dark Ages" ''Speculum'' '''17'''.2 (April 1942:226-242); [[JSTOR]] link to a collection of several letters in the same issue.</ref>

 

 

Petrarka je studirao u gradu [[Montpellier|Montpelijeru]] ([[1316]]-[[1320]]) i [[bolonja|Bolonji]] ([[1320]]-[[1326]]), na insistiranje svog oca pravo. Ipak, Petrarka se prevashodno interesovao za pisanje i za čitanje latinske poezije. Nakon smrti oca, vraća se u Avinjon i radi kao dvorski savetnik. Rad mu je obezbeđivao i dosta vremena da se posveti pisanju. Prvo njegovo delo "[[Africa (Petrarka)|Africa]]" (Afrika) je bila neka vrsta latinskog epa o rimskom vojskovođi [[Scipion Afrikanac|Skipiju Afričkom]]. Zbog svojih dela, primio je na [[Kapitol]]u (u [[Rim]]u) pesnički lovorov venac i tako je postao prvi čovek kome je pripala čast da se okiti ovakvim priznanjem.<ref>Plumb, p. 164</ref><ref name=pie32>Pietrangeli (1981), p. 32</ref><ref>{{cite book|last1=Kirkham|first1=Victoria|title=Petrarch: A Critical Guide to the Complete Works|date=2009|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago|page=9|url=https://books.google.ch/books?id=iGDdF667hosC&pg=PA9&lpg=PA9&dq=giordano+orsini+1341&source=bl&ots=AXS8pV2IPC&sig=96kFiWQzyPFGKPTFBR-LruXh_tY&hl=en&sa=X&ei=eOE1VZbZC4Kv7Ab35IDABg&ved=0CCoQ6AEwAzgK#v=onepage&q=giordano%20orsini%201341&f=false}}</ref> Maštao je o ujedinjenju Itlije, pa je tu svoju želju izrazio u pesmi "Moja Italija", i pozdravio je ustanak Kole di Rijencija [[1347]]. godine. Petrarka je putovao po celoj Evropi i radio je kao papski izaslanik jedno vreme. Prilokom svojih putovanja sakupljao je latinske dopise, citate i prerađivao ih. Objavio je prvi prevod [[Homer]]a na latinskom jeziku, kao i [[Ciceron]]ova pisma, za koje se sumnjalo da uopšte postoje. Njegovo najčuvenije istorijsko delo jeste "[[De Viris Illustribus]]" (Poznati ljudi). Tu je Petrarka spomenuo dvadeset jednog heroja rimske istorije od [[Romul]]a do [[Julije Cezar|Cezara]], [[Aleksandar Veliki|Aleksandra Velikog]], [[Pir]]a i [[Hanibal]]a. Delo je posle njegove smrti upotpunio njegovg učenik Lombardo, koji je dodao još 12 biografija, i tako zaključio hronološku seriju sa carem [[Trajan]]om. Drugo njegovo istorijsko delo je bilo "Rerum Memorandarum Libri" (Knjiga Sećanja). Tu je Petrarka objavio prikupljene istorijske anegdote, ali mu je delo ostalo nedovršeno. 26. aprila [[1336]]. Petrarka se, zajedno sa svojim bratom i svojim prijateljima, penje na vrh Mont Vantua u Italiji na 1909 m nadmorske visine. Uskoro je pisao svom prijatelju Frančesku Dionođiju i obavestio ga da mu je pošlo za rukom da osvoji vrh Mont Vantua. Ovo penjanje Petrarke na vrh Mont Ventoksa 26. aprila se samatra i pretečom [[alpinizam|alpinizma]], a sam Petrarka prvim alpinistom.