Boris I – razlika između verzija

Boris je bio sin i naslednik [[Presijan]]a. Godine [[852|852.]] šalje diplomate u [[Istočna Franačka|Istočnoj Franačkoj]] kako bi potvrdio mir iz [[845|845.]] godine.<ref>Rudolfi Fulden. annales, an. 852</ref><ref>Pertz, Mon. Germ. SS, I, p. 367: legationes Bulgarorum Sclavorumque et absolvit</ref> Kada je nasledio svog oca imao je veliku vojsku i silu da napadne Vizantiju, ali nije napao.<ref>Genesios, ed. Bon., p. 85—86</ref> Zbog toga mu Vizantijci daju malu regiju na jugoistoku zvanu [[Strandža]].<ref>V. N. Zlatarski, Izvestiя za bъlgarite, str. 65—68</ref> Mir nije potpisan, i ako su obe strane privremeno promenile svoje [[delegacija|delegacije]]. Godine [[854|854.]] moravski knez Ratislav mu pomaže u borbi protiv Istočne Franačke. Prema nekim izvorima neki franački feudalci su nahuškali Borisa da napadne [[Ludwig Njemački|Ludviga I]].<ref>Dümmler, kaz. sъč., I, str. 38</ref> Bugarsko-slovenska kampanja je bila katastrofa i Ludvig je brzo porazio bugarsku vojsku i napao samu Bugarsku.<ref>Migne, Patrol. gr., t. 126, cap. 34, col. 197</ref> U isto vreme [[Hrvati]] počinju rat sa Bugarskom i napadaju je. Prema nekim izvorima smatra se da je Ludvig platio Hrvatima da napadnu Bugarsku, kako bi oni zamajavali Borisa, dok se usredsrede na Veliku Moravsku.<ref>K. Grot, Izvestiя o serbah i horvatah, str. 125—127</ref> Pošto Boris nije imao nikakvog uspeha, obe strane su potpisale mir i povukle preostale vojske.<ref>Const. Porphyr., De admin, imp., ed. Bon, cap. 31, p. 150—151</ref> Zbog vojnih akcija i mira koji su potpisali Boris i Ludvig, Ratislav je morao da se bori protiv Franaka sam. Konflikt sa Vizantijom je započeo [[855|855.]]-[[866|866.]] [[Plovdiv]] i neke tvrđave na [[Crno more|Crnom moru]] su zazuzete od strane Mihaila III.<ref>Gjuzelev, p. 130</ref><ref>Bulgarian historical review, v.33:no.1-4, p.9.</ref>

 

 

I pored svih ratnih neuspeha Boris je ipak sačuvao svoje carstvo.