Savindan – razlika između verzija

Praznik ''Savindan'' je u [[crkveni kalendar|crkvenom kalendaru]] upisan crvenim slovima: ''Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski''. Praznik Svetogsvetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u [[srpski narod|srpskom narodu]], svetkuju ga mnoge [[zanatlije]] a proglašen je i za školsku [[krsna slava|slavu]].

''Sveti Sava'' je ustanovljen za ''školsku slavu'' odlukom [[Sovjet Knjažestva Srbskog|Sovjeta Knjažestva Srbskog]] 2. januara [[1840.]] godine, a na predlog [[Atanasije Nikolić|Atanasija Nikolića]], rektora [[Licej iz Kragujevca|Liceja iz Kragujevca]].<ref>Mile Nedeljković, 1998.</ref> U odluci [[Popečiteljskog prosvještenija]], predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se ''sveti Sava'' proglašava za ''patrona svih naših škola'' i da se od tada 14/[[27. januar]]a ima u svim školama najsvečanije proslavljati<ref>Randelj, 2006.</ref>. Crna Gora ga uvodi 1856. godine, pod [[Knjaz Danilo|knjazom Danilom]]. Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom vlasti. Posle poluvekovne zabrane u [[komunistički režim|komunističkom režimu]], ponovo se nastavilo sa proslavljanjem ''svetog Save'' kao školskog patrona, tako sto je gospodja Slobodanka Kojadinovic direktor osnovne skole Sveti Sava na Vracaru u Beogradu prva proslavila skolsku slavu Svetog Savu 1990. godine, uz podrsku djaka, roditelja, brojnih umetnika, profesora, prosvecenih ljudi Vracara.Zbog toga tadasnji ministar Danilo Z.Markovic proglasio ju je politicki nepodobnom i ubrzo je i bila primorana da ode sa mesta direktora skole.