Poslovi i dani – razlika između verzija

''Poslovi i dani'' uvek su bili najčitanije Hesiodovo delo,<ref name=OCDhes>Simon Hornblower & Antony Spawforth, ''[[The Oxford Classical Dictionary]]'', 3rd ed., 2003, s.v. Hesiod.</ref> no još u antici bilo je onih koji su osporavali Hesiodovo autorstvo nekih delova ove pesme: prema [[Pausanija (pisac)|Pausaniji]] (2. vek), Beoćani su smatrali da Hesiodov tekst počinje pričom io dve Eride, tj. od našeg stiha 11.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.31.4 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 31, 4.]</ref> Od tada su brojni [[Klasična filologija|filolozi]] pokušavali utvrditi koji su delovi pesme sumnjivi te pojedine segmente izbaciti, preurediti ili preformulisati, a sve s ciljem da bi se dobio jedan zaokružen narativ s logičnom strukturom i kontinuiranim tekstom sa svojim početkom, sredinom i krajem, po ugledu na homerske epove.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 100}} Međutim, ovo delo nije ni pisano s namerom da bude bilo praktični priručnik o poljoprivredi bilo etički [[traktat]] o pravdi, i njegova jedinstvenost upravo leži u tome što predstavlja prvi pokušaj u evropskoj književnosti da se sastavi veće delo bez prethodno zadate narativne linije (kakva je, na primer, genealoška linija u ''Teogoniji'').{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 100–101}} ''Poslovi i dani'' svakako su važan izvor informacija o društvenim prilikama na početku [[Arhajsko doba Grčke|arhajskog razdoblja Grčke]], no i ovu pesmu mnoge i zanimljive niti vežu s egipatskim i bliskoistočnim kulturama, gde se može pronaći nemali broji primera s tekstovima u kojima se daju saveti, opmene i uputstva o poželjnom ponašanju i načinu života.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 101}}