Razlike između izmjena na stranici "Ј"

Dodana 1.022 bajta ,  prije 3 mjeseca
nema sažetka uređivanja
 
{{Razlikovati|[[J|J, slovom latinice]]}}
{{ćirilica
 
| slovo= Ј
{{Cyrillic alphabet navbox
| slika= Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg
|Heading=Ћирилично слово Ј
| slikaImage= Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg
|size=120px
|numeral=1
|sound = {{IPA|[j]}}
|name = {{Script|Cyrs|јота}}
|derived=грчко [[Jota (slovo)|јота]], старословенско јота, латинично j
|uuc=0408|ulc=0458
}}
 
Slovo '''Ј ј''' ('''jota''') je jedanaesto [[slovo]] [[srpska ćirilica|srpske ćirilice]]. Takođe se koristi u makedonskoj ćirilici i nekim drugim ćirilicama neslovenskih naroda.
 
== Povest ==
 
[[Iota (Cyrillic)|Ćirilična jota]] ('''Ꙇ ꙇ'''), preuzeta od grčke [[Jota (slovo)|jote]], se koristi u [[Staroslovenska ćirilica|staroslovenskoj ćirilici]] za tranksripciju glagoljičkog slova '''Ⰹ'''.<ref>{{citation
[[Jota (slovo)|Jota]] ('''Ꙇ ꙇ''') se koristila još u [[Staroslovenska ćirilica|staroslovenskoj ćirilici]], a preuzeta je iz grčkog alfabeta. U kasnijim redakcijama crkvenoslovenskog jezika za isti glas su korištena slova [[і]], [[ї]], [[й]], zajedno sa dvoglasima i mekim znakom ''[[ь]]'' koji je takođe imao ulogu slova j. Srpski književni reformator Vuk Karadžić je, po principu "jedno slovo - jedan glas", izabrao samo jedan karakter da predstavlja slovo j.
|last = Everson
|first = Michael
|author-link = Michael Everson
|last2 = Birnbaum
|first2 = David
|last3 = Cleminson
|first3 = Ralph
|last4 = Derzhanski
|first4 = Ivan
|last5 = Dorosh
|first5 = Vladislav
|last6 = Kryukov
|first6 = Alexej
|last7 = Paliga
|first7 = Sorin
|last8 = Ruppel
|first8 = Klaas
|date = 2007-03-21
|title = Proposal to encode additional Cyrillic characters in the BMP of the UCS
|url = http://std.dkuug.dk/jtc1/sc2/wg2/docs/n3194.pdf
|id = ISO/IEC JTC1/SC2/WG2 N3194R L2/07-003R
[[Jota (slovo)|Jota]] ('''Ꙇ ꙇ''') se koristila još u [[Staroslovenska ćirilica|staroslovenskoj ćirilici]], a preuzeta je iz grčkog alfabeta.}}</ref> U kasnijimrazličitim redakcijama crkvenoslovenskog jezika za isti glas su korištena slova [[і]], [[ї]], [[й]], zajedno sa dvoglasima i mekim znakom ''[[ь]]'' koji je takođe imao ulogu slova j. Srpski književni reformator Vuk Karadžić je, po principu "jedno slovo - jedan glas", izabrao samo jedan karakter da predstavlja slovo j.
 
Karadžić je u početku izabrao ćirilično slovo ''[[Yi (Cyrillic)|ї]]'' da predstavlja glas j, što su pre njega već koristili jezički reformatori [[Dositej Obradović]] i [[Sava Mrkalj]].<ref>Karadžić, Vuk Stefanović. ''Pismenica serbskoga iezika, po govoru prostoga narod’a'', 1814.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/343877/Drustvo/Mrkaljeva-i-Vukova-reforma-cirilice Мркаљева и Вукова реформа ћирилице]</ref> Međutim, za konačnu verziju [[Vukova ćirilica|Vukove ćirilice]] izabrana je jota da predstavlja glas j. Za grafičko rešenje jote [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] se poslužio latiničnim slovom ''[[j]]'', čiji je kalup već postojao u štamparijama.<ref name="Maretić">Maretić, Tomislav. ''Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika''. 1899.</ref>
* [[J (slovo latinice)]]
* [[Jota (slovo)]]
* [[Vukova reforma]]
 
[[Kategorija:Ćirilica]]