|
== Istorija ==
Bilo je mnogo hipoteza o građi [[atom]]a koje su bile više plod mašte nego sistematskih i činjenicama potkrepljenih istraživanja. Prvi, na eksperimentima zasnovan, model bio je Tompsonov "plum puding"[[Thomsonov model atoma,]] [[1903]]. g, (tzv. "puding od šljiva": elektroni u atomu raspoređeni su kao suvo grožđešljive u pudingu). Po ovom modelu elektroni su raspoređeni po zapremini atoma. Frekvencija oscilovanja elektrona oko tih ravnotežnih položaja odgovara frekvenciji zračenja koje atom emituje. Ovaj model nije mogao da opiše kvantitativno nijedan eksperiment, ali nije bio ni u protivurečnosti sa do tada poznatim eksperimentima. Novim eksperimentima koje je započeo Raderford, a koji nisu mogli da se protumače Tompsonovim modelom, postavljeni su temelji savremenog shvatanja nuklearne strukture atoma:
* [[1906]]. g. [[Ernest Rutherford|E. Raderford]] je ispitivao rasejavanje [[alfa čestica]] na metalnim listićima, s ciljem da ispita prodornost alfa zraka.
* [[1910]]. g. [[Hans Gajger|H. Gajger]] i [[Ernest Marsden|E. Marsden]], Raderfordovi saradnici, opazili su slučajeve rasejavanja [[alfa čestica]] u kojima je ugao rasejavanja bio skoro 180°.
*Novim eksperimentima koje je započeo Raderford, a koji nisu mogli da se protumače Tompsonovim modelom, postavljeni su temelji savremenog shvatanja nuklearne strukture atoma. [[1906]]. g. [[Ernest Rutherford|E. Raderford]] je ispitivao rasejavanje [[alfa čestica]] na metalnim listićima, s ciljem da ispita prodornost alfa zraka. [[1910]]. g. [[Hans Gajger|H. Gajger]] i [[Ernest Marsden|E. Marsden]], Raderfordovi saradnici, opazili su slučajeve rasejavanja [[alfa čestica]] u kojima je ugao rasejavanja bio skoro 180°. [[1911]]. g. [[Ernest Rutherford|E. Raderford]] postavlja [[planetarni model atoma]]: unutar atoma nalazi se pozitivno naelektrisano jezgro, malih dimenzija, u kojem je usredsređena praktično celokupna masa atoma, a oko jezgra kruže [[elektron]]i. [[1911]] - [[1912]] g. [[Hans Gajger|H. Gajger]] i [[Ernest Marsden|E. Marsden]] eksperimentalno su potvrdili ispravnost Raderfordove postavke.
* [[1911]] - [[1912]] g. [[Hans Gajger|H. Gajger]] i [[Ernest Marsden|E. Marsden]] eksperimentalno su potvrdili ispravnost Raderfordove postavke.
* [[1912]]. g. [[Patrik Bleket|P. Bleket]], pomoću tek otkrivene [[Vilsonova komora|Vilsonove komore]], dobio je fotografije tragova alfa čestica koji su imali oštre prelome. Prelomi potiču od jednostrukih sudara (rasejavanja) alfa čestica sa atomima gasa u komori. [[1913]]. g. [[Artur van der Bruk|A. van den Bruk]] primetio je da podaci o rasejavanju alfa čestica mogu najlakše da se objasne ako se pretpostavi da je naelektrisanje jezgra umnožak elemetarnog naelektrisanja elektrona i rednog broja elementa Ze. [[1914]]. g. [[Henri Mozli|H. Mozli]], mereći frekvencije karakterističnog [[Rentgensko zračenje|X zračenja]], potvrdio je Van den Brukovu hipotezu.
* [[1913]]. g. [[Artur van der Bruk|A. van den Bruk]] primetio je da podaci o rasejavanju alfa čestica mogu najlakše da se objasne ako se pretpostavi da je naelektrisanje jezgra umnožak elemetarnog naelektrisanja elektrona i rednog broja elementa Ze.
* [[1914]]. g. [[Henri Mozli|H. Mozli]], mereći frekvencije karakterističnog [[Rentgensko zračenje|X zračenja]], potvrdio je Van den Brukovu hipotezu.
== Modeli atomskog jezgra ==
| 