Verzija na datum 3 septembar 2020 u 22:59 uredi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena m Mladifilozof je premjestio stranicu Dipolni moment na Dipol preko preusmjeravanja ← Starija izmjena		Verzija na datum 3 septembar 2020 u 23:00 uredi poništi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena Nema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 1: [[Slika:Dipole.gif\|mini\|]] '''Dipolni moment''' poseduju tela kod kojih se centri mase naboja (naelektrisanja ili namagnetisanja) ne poklapaju. Dakle, objekat posmatran sa rastojanja mnogo većeg od njegovih dimenzija, je neutralan (ima istu količinu suprotnih naboja) ali se centri suprotnih naboja ne pokalpaju. Takav objekat se naziva dipol. Dipolni moment, p, se fromalno predstavlja kao proizvodom naboja, q, i rastojanja među njima, r: '''Dipol''' je par jednakih ali suprotnih naboja razmaknutih na neko rastojanje. Dipol može biti električni ili magnetni zavisno od naboja koji ga obrazuju. Ako se rastojanje među nabojima ne menja onda je dipol stalni (permanentni). Ako se pak rastojanje menja pod uticajem spoljašnjeg agensa onda je dipol indukovan. Ako rastojanje među nabojima osciluje onda je dipol oscilatorni. Jačina dipola izražava se preko [[dipolni moment\|dipolnog momenta]]. ~~p = q r~~ ~~Dipolni moment može biti električni i magnetni. Najpoznatiji makroskopski dipol je magnetna igla kompasa.~~ Po svojim dimenzijama dipol može biti makroskopski i mikroskopski. Maroskopski osilatorni dipol predstavnja zapravo najjednostavniju radio antenu. Mikroskopski dipoli nastaju tako što elektroni iz hemijske veze imaju težnju da se nađu bliže jednom hemijskom elementu nego drugom. Tako nastaje permanentni dipol, kao kod molekula CO, HCl, HF itd. Mnogi molekuli imaju električni dipolni moment zbog različite [[elektronegativnost]]i hemijskih elemenata koji ulaze u njihov sastav. Tada se centar elektromskog naelektrisanja ne poklapa sa centrom nuklearnog naelektrisanja. Takvi molekuli se nazivaju polarnim. Najpoznatiji i najvažniji polarni molekul je [[voda]] čije su [[fizička hemija\|fizičkohemijske]] osobine najvećim delom određene njenom polarnošu, pa time i oblik života na Zemlji. Mikroskopski dipoli imaju izvanredno veliki značaj u [[fizička hemija\|fizičkoj hemiji]] jer su oni glavni izvori [[rotacioni spektar\|rotacionih]] i [[vibracioni spektar\|vibracionih]] spektara. Jedan od osnovnih zadataka [[molekulska spektrohemije\|molekulske spektrohemije]] je da praćenjem rotacije i vibracije molekulskih dipola sazna nešto o njihovoj strukturi. Na primer, koncentracije i vrste molekula u kosmosu dobijaju se analizom rotacionih i vibracionih spektara koje emituju molekulski dipoli. ~~Magnetni dipol mogu imati elementarne čestice zbog posedovanja [[spin]]a, zatim atomi i molekuli zbog spina nesparenog elektrona.~~ [[Kategorija:Fizikalna ~~kemija~~hemija]] [[Kategorija:Elektricitet]] [[Kategorija:Magnetizam]] [[Kategorija:Fundamentalni koncepti fizike]]

Dipol – razlika između verzija