Prostorvreme – razlika između verzija

'''Prostor-vreme''' u [[fizika|fizici]] predstavlja bilo koji matematički model koji spaja tri dimenzije [[Prostor|prostora]] i jednu [[Vreme|vremena]] u jedan četvorodimenzionalni [[Kontinuum (matematika)|kontinuum]]. [[Dijagrami prostor-vremena]] mogu se koristiti za vizualizaciju relativističkih efekata.

Do prekretnice 20. veka, pretpostavkasmatralo je bilase da je trodimenzionalna geometrija svemira (njen prostorni izraz u odnosu na koordinate, rastojanja i pravce)[[prostor]]a nezavisna od jednodimenzionalnog vremena[[vreme]]na. Međutim, 1905. godine [[Albert Ajnštajn]] je zasnovao svoj prvobitni rad o [[Specijalna teorija relativnosti|specijalnoj relativnosti]] na dva postulata:

Logična posledica spajanja ovih postulata je nerazdvojno povezivanjenerazdvojnost četiri dimenzije prostora i vremena, koje su do tada smatrane nezavisnim. Pojavljuju se mnoge kontraintuitivne posledice: pored nezavisnosti od kretanja izvora svetlosti, brzina svetlosti ima istu brzinu bez obzira na referentni okvir u kome se meri; rastojanja se menjaju kada se mere u različitim inercijalnim referentnim okvirima i linearna aditivnost brzina više ne važi.<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/topic/Albert-Einstein-on-Space-Time-1987141|title=Albert Einstein on space-time|work=Encyclopedia Britannica|access-date=2018-08-21|language=en}}</ref>

Ajnštajova teorija predstavljala je napredak u odnosu na [[Hendrik Anton Lorenc|Lorencovu]] teoriju o elektromagnetnim fenomenima iz 1904. godine i [[Anri Poenkare|Poenkareovu]] teoriju elektrodinamike. Iako su te teorije uključivale jednačine identične onima koje je Ajnštajn uveo (tj. [[Lorencove transformacije|Lorencovu transformaciju]]), one su u suštini ''ad hoc'' modeli predloženi za objašnjavanje rezultata različitih eksperimenata - uključujući poznati [[Majkelson—Morlijev eksperiment|Majkelson-Morlijev eksperiment]] - koji su bili izuzetno teški za uklapanje u postojeće paradigme.

Geometrijska interpretacija relativnosti Minkovskog bila je bitna za Anštajnov razvoj njegove generalneopšte teorije relativnosti 1915. godine, gde je pokazao kako masa i energija [[Zakrivljenost|zakrivljuju]] ravno prostor-vreme.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/643557942|title=Diccionario Akal de filosofa̕|date=2004|publisher=Akal Ediciones|others=Audi, Robert, 1941-, Marraud, Huberto,, Alonso, Enrique,|isbn=9788446026006|location=Madrid, Espana|oclc=643557942}}</ref>