Razlike između izmjena na stranici "Tromost"

Obrisan 321 bajt ,  prije 1 godinu
m
== Inercijalna sila ==
 
Protivljenje promeni stanja kretanja ispoljava se u pojavi inercijalne sile, koja deluje u [[neinercijalni referentni sistem|neinercijalnom referentnom sistemu]] čvrsto vezanom za telo (u sistemu u kojem telo miruje). Pošto se u ovom sistemu [[ubrzanje]] tela ne opaža, protivljanje se opaža kao sila koja deluje bez vidljivog uzroka ili izvora, pa se zato i naziva fiktivnom ili inercijalnom. Najjednostavniji i svima dobro poznati primer za ovo je vožnja u automobilu koji menja brzinu. Prilikom ubrzavanja kao da nas nešto vuče nazad, dok prilikom usporavanja kao da nas nešto vuče napred. Efekat je izraženiji što je veća masa tela ili [[ubrzanje]].
 
Vektor inercijalnih sila uvek je usmeren u suprotnom smeru od vektora ubrzanja, a intenzitet je jednak <math>\mathbf{}F_{in}=ma</math>. Inercijalne sile su po prirodi masene (volumenske) sile (za razliku od kontaktnih). Takve sile „prožimaju“ telo u celoj njegovoj masi jer deluju na svaku česticu; u suštini, način delovanja inercijalnih sila se ni po čemu ne razlikuje od [[gravitacija|gravitacionih]], osim što su im uzroci različiti. Ovu njihovu osobinu Albert Ajnštajn iskoristio je za formulisanje [[Princip ekvivalentnosti|principa ekvivalentnosti]] inercijalnih i gravitacionih sila, koji predstavlja jednu od osnova njegove Opšte teorije relativnosti.