Razlike između izmjena na stranici "Tromost"

Obrisano 213 bajtova ,  prije 1 godinu
Do [[renesansa|renesanse]], opšte prihvaćena teorija kretanja u [[zapadna filozofija|zapadnoj filozofiji]] bila je zasnovana na [[Aristotel]]u koji je u 4. veku p.n.e. izjavio da se pokretni objekti (na Zemlji) samo kreću dok postoji snaga koja ih navodi da to učine. On je objasnio nastavak kretanja [[projektil]]a, koji su odvojeni od svog projektora, delovanjem okolnog medija, koji nastavlja da pokreće projektil na neki način.<ref>Aristotle, ''Physics'', 8.10, 267a1–21; [http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ Aristotle, ''Physics'', trans. by R. P. Hardie and R. K. Gaye] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070129111002/http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ |date=29. 1. 2007 }}</ref> Aristotel je zaključio da bi takvo nasilno kretanje u praznini bilo nemoguće.<ref>Aristotle, ''Physics'', 4.8, 214b29–215a24.</ref>
 
Uprkos opštem prihvatanju, Aristotelov koncept kretanja je više puta osporavan od strane raznih filozofa tokom skoro dva [[milenijum]]a. Na primer, [[Lukrecije]] (sledeći, verovatno, [[Epikur]]a) je izjavio da je „podrazumevano stanje” materije kretanje, a ne mirovanje.<ref>Lucretius, ''On the Nature of Things'' (London: Penguin, 1988), pp. 60–65</ref> U 6. veku, [[John Philoponus|Jan Filopon]] je kritikovao nedoslednost između Aristotelove rasprave o projektilima, gde medijum održava projektile i njegove rasprave o praznini, gde bi medijum ometao kretanje tela. Filopon je predložio da se kretanje ne održava delovanjem okolnog medija, već nekim svojstvom koje se prenosi na objekt kada se pokrene. Iako to nije bio savremeni koncept inercije, jer je još uvek trebala moć da telo održi u pokretu, pokazalo se kao fundamentalni korak u tom pravcu.<ref>{{cite book|last=Sorabji|first=Richard|title=Matter, space and motion : theories in antiquity and their sequel| year=1988|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0801421945|edition=1st |pages=227—228}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |url=http://plato.stanford.edu/entries/philoponus/#2.1 |encyclopedia=Stanford Encyclopedia of Philosophy |title=John Philoponus |date=8. 6. 2007 |accessdate=26. 7. 2012}}</ref><ref name=Darling_2006>{{Cite book | last = Darling | first = David | title = Gravity's arc: the story of gravity, from Aristotle to Einstein and beyond | publisher = John Wiley and Sons | date = 2006 | url = https://books.google.com/books?id=Nh3zEV_2N4EC&pg=PA50 | isbn = 978-0-471-71989-2| pages = 17, 50 }}</ref> Ovome su se snažno protivili [[Ibn Rušd]] i mnogi [[Sholastika|skolastički]] filozofi koji su podržavali Aristotela. Međutim, ovo gledište nije ostalo bez osporavanja [[Zlatno doba islama|islamskom svetu]], gde je Filopon imao nekoliko pristalica koji su dalje razvijali njegove ideje.
 
== Reference ==