Razlike između izmjena na stranici "Tromost"

Obrisano 105 bajtova ,  prije 1 godinu
struktura
(struktura)
(struktura)
 
'''Inertnost''' ili '''tromost''' je jedna od osnovnih osobina svih [[Tijelo (fizika)|tela]] u svemiru koje imaju masu, tj. [[masa]] je mera inertnosti tela. Tromost se ispoljava kao protivljenje tela promeni stanja kretanja, što je to opisano [[Njutnovi zakoni|Prvim Njutnovim zakonom]] (zakonom inercije).<ref>Andrew Motte's English translation:{{Citation| last = Newton| first = Isaac| title = Newton's Principia : the mathematical principles of natural philosophy| publisher = Daniel Adee| year = 1846| location = New York| url = https://archive.org/details/newtonspmathema00newtrich| pages= 72}}</ref> To znači da bi telu promenio se intenzitet, pravac ili smer [[brzina|brzine]], na telo mora delovati [[sila]].
 
Masa tela je prikladna veličina za meru inertnosti tela samo kod razmatranja kretanja koje uključuje jedino translaciju, međutim, inercijalni efekti se pojavljuju i kod čistog rotacionog kretanja (stalna promena smera kretanja). Sama masa u takvom slučaju nije dovoljno dobra veličina pa se uvodi pojam '''momenta inercije'''. Moment inercije se definiše kao <math>\mathbf{}M=J\alpha</math> gde je <math>\mathbf{}J</math> [[moment inercije]], <math>\mathbf{\alpha}</math> je [[ugaono ubrzanje]] u ['''rad/s<sup>2</sup>'''], a M je [[moment sile]]. Ova formula za rotaciono kretanje je potpuna analogija formule <math>\mathbf{}F=ma</math> koja važi za translatorno kretanje (osnovna jednačina dinamike-drugi Njutnov zakon). Moment sile, koji je, dakle, za rotaciono (kružno kretanje) analogan sili kod translatornog (pravolinijskog) kretanja može se odrediti i u vektorskoj formi kao vektorski proizvod. <math>\mathbf{}M=r \times F</math> gde je <math>\mathbf{}r</math> vektor najkraće udaljenosti [[Napadna tačka sile|napadne tačke sile]] od ose rotacije, usmeren od ove ose prema [[Sila|sili]].
 
U svakodnevnoj upotrebi, pojam „inercija” se može odnositi na „količinu otpora pri promeni brzine” objekta (koja je kvantifikovana njegovom masom), ili ponekad na njegov [[Impuls|momenat]], u zavisnosti od konteksta. Termin „inercija” je ispravnije shvaćen kao skraćenica za „princip inercije”, kao što je opisao Njutn u njegovom [[Njutnovi zakoni|Prvom zakonu kretanja]]: objekat na koji ne deluje neka neto spoljašnja sila kreće se konstantnom [[Brzina|brzinom]]. Dakle, objekat će nastaviti da se kreće svojom trenutnom brzinom sve dok neka sila ne prouzrokuje promenu njegove brzine ili pravca. Na površini Zemlje, inercija je često maskirana efektima [[Trenje|trenja]] i [[Aerodinamički otpor|otpora vazduha]], oba od kojih imaju tendenciju da smanje brzinu pokretnih objekata (obično do tačke zaustavljanja) i [[Gravitation|gravitacije]]. To je dovelo u zabludu filozofa [[Aristotel]]a da vjeruje da će se objekti kretati samo dok se na njih primenjuje sila.<ref>{{Citation| last = Aristotle: Minor works| title = ''Mechanical Problems'' (''Mechanica'')| publisher = Loeb Classical Library Cambridge (Mass.) and London| year = 1936| location = [[University of Chicago Library]]| url = http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Aristotle/Mechanica*.html | pages= 407}}</ref><ref>Pages 2 to 4, Section 1.1, "Skating", Chapter 1, "Things that Move", Louis Bloomfield, Professor of Physics at the [[University of Virginia]], ''How Everything Works: Making Physics Out of the Ordinary'', John Wiley & Sons (2007), hardcover. {{page|year=|isbn=978-0-471-74817-5|pages=}}</ref>
 
Neke inercijalne sile su od posebnog značaja u analizi kretanja pa imaju i posebno ime: [[centrifugalna sila]], [[koriolisov efekat|koriolisova sila]].
 
== Moment inercije ==
{{main|Moment inercije}}
[[Masa]] je prikladna veličina za meru inertnosti tela samo kod pravolinijskog kretanja, međutim, inercijalni efekti se pojavljuju i kod [[rotacija|rotacionog]] kretanja. U takvom slučaju uvodi se pojam [[Moment inercije|momenta inercije]], koji se definiše kao:
 
:<math>\mathbf{}M=J\alpha</math>
 
gde je
 
:<math>\mathbf{}J</math> - [[moment inercije]],
:<math>\mathbf{\alpha}</math> - [[ugaono ubrzanje]] u [rad/s<sup>2</sup>],
:M - [[moment sile]].
 
Masa tela je prikladna veličina za meru inertnosti tela samo kod razmatranja kretanja koje uključuje jedino translaciju, međutim, inercijalni efekti se pojavljuju i kod čistog rotacionog kretanja (stalna promena smera kretanja). Sama masa u takvom slučaju nije dovoljno dobra veličina pa se uvodi pojam '''momenta inercije'''. Moment inercije se definiše kao <math>\mathbf{}M=J\alpha</math> gde je <math>\mathbf{}J</math> [[moment inercije]], <math>\mathbf{\alpha}</math> je [[ugaono ubrzanje]] u ['''rad/s<sup>2</sup>'''], a M je [[moment sile]]. Ova formula za rotaciono kretanje je potpunapotpuno analogijaanalogna formuleformuli <math>\mathbf{}F=ma</math> koja važi za translatornopravolinijsko kretanje (osnovna jednačina dinamike-[[drugi Njutnov zakon]]). Moment sile, koji je, dakle, za rotaciono (kružno kretanje) analogan sili kod translatornog (pravolinijskog) kretanja, može se odrediti i u vektorskoj formi kao vektorski proizvod. <math>\mathbf{}M=r \times F</math> gde je <math>\mathbf{}r</math> vektor najkraće udaljenosti [[Napadna tačka sile|napadne tačke sile]] od ose rotacije, usmeren od ove ose prema [[Sila|sili]].
 
== Istorija ==