Masa – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 72:
=== Inerciona nasuprot gravitacionoj masi ===
Iako su inercijalna masa, pasivna gravitaciona masa i aktivna gravitaciona masa konceptualno različiti, nijedan eksperiment nije nedvosmisleno pokazao bilo kakvu razliku između njih. U [[Klasična mehanika|klasičnoj mehanici]], iz Njutnovog trećeg zakona sledi da aktivna i pasivna gravitaciona masa uvek moraju biti identične (ili bar srazmerne), ali teorija ne nudi nikakav razlog zbog kojeg gravitaciona masa mora da odgovara inercijskoj masi. To je samo empirijska činjenica. [[Albert Ajnštajn]] je razvio svoju [[Opšta teorija relativnosti|opštu teoriju relativnosti]] počevši od pretpostavke da ova korespondencija između inercijalne i gravitacione mase nije slučajna: da ni jedan eksperiment nikada neće otkriti razliku između njih (slabija verzija [[Princip ekvivalentnosti|principa ekvivalencije]]). Međutim, u rezultirajućoj teoriji gravitacija nije sila i stoga nije podložna trećem zakonu Njutna, tako da „jednakost inercijalne i ''aktivne'' gravitacione mase [...] ostaje jednako zbunjujuća kao i oduvek”.<ref name="Rindler3">{{harvnb|Rindler|2006|p=22}}</ref>
Ekvivalencija inercione i gravitacione mase se ponekad naziva Galilejovim ili slabim [[Princip ekvivalentnosti|principom ekvivalentnosti]]. Najvažniji ishod ovog principa je primenjiv na slobodno padajuće objekte. Pretpostavimo da imamo objekat sa inercionom i gravitacionim masom, ''m'' i ''M'', respektivno. Ako jedina sila koja deluje na predmet dolazi iz gravitacionog polja ''g'', kombinovanjem Njutnovog drugog zakona i gravitacionog zakona dobija se ubrzanje
Linija 80 ⟶ 78:
: <math>a=\frac{M}{m}g.</math>
Oz ovoga sledi da je odnos gravitacione prema inercijalnoj masi bilo kog objekta jednak nekoj konstantnoj ''K'' [[ako i samo ako]] svi objekti padaju istom brzinom u datom gravitacionom polju. Ovaj fenomen se naziva „univerzalnošću slobodnog pada”. Prve eksperimente koji su demostrirali univerzalnost slobodnog pada je sproveo [[Galileo Galilei|Galileo]]. Obično se navodi da je Galileo došao do svojih rezultate tako što je puštao predmete da padaju sa [[Krivi toranj u Pizi|nakrivljenog tornja u Piza]], mada to verovatno nije tačno; zapravo, on je svoje eksperimente obavljao valjanjem kuglicama skoro bez trenja niz [[Kosina|nakošenu ravan]] da bi usporio kretanje i povećao preciznost merenja vremena. Sve precizniji eksperimenti su izvedeni, poput onih koje je izvodio [[Loránd Eötvös|Lorand Etvoš]],<ref>{{cite journal |last1=Eötvös|first1=R. V. |last2=Pekár|first2=D. |last3=Fekete|first3=E. |year=1922|title=''Beiträge zum Gesetz der Proportionalität von Trägheit und Gravität'' |journal=[[Annalen der Physik]] |volume=68 |bibcode= 1922AnP...373...11E|doi=10.1002/andp.19223730903|pages=11–66}}</ref> koristeći [[Torzijska opruga|torzijsko ravnotežno]] klatno, 1889 godine. Devijacije od univerzalnosti, i stoga Galilejeve ekvivalencije, do sada nisu utvrđene, bar ne do preciznosti od 10<sup>−12</sup>. Precizniji eksperimenti se još uvek izvode.▼
▲Prve eksperimente koji su demostrirali univerzalnost slobodnog pada je sproveo [[Galileo Galilei|Galileo]]. Obično se navodi da je Galileo došao do svojih rezultate tako što je puštao predmete da padaju sa [[Krivi toranj u Pizi|nakrivljenog tornja u Piza]], mada to verovatno nije tačno; zapravo, on je svoje eksperimente obavljao valjanjem kuglicama skoro bez trenja niz [[Kosina|nakošenu ravan]] da bi usporio kretanje i povećao preciznost merenja vremena. Sve precizniji eksperimenti su izvedeni, poput onih koje je izvodio [[Loránd Eötvös|Lorand Etvoš]],<ref>{{cite journal |last1=Eötvös|first1=R. V. |last2=Pekár|first2=D. |last3=Fekete|first3=E. |year=1922|title=''Beiträge zum Gesetz der Proportionalität von Trägheit und Gravität'' |journal=[[Annalen der Physik]] |volume=68 |bibcode= 1922AnP...373...11E|doi=10.1002/andp.19223730903|pages=11–66}}</ref> koristeći [[Torzijska opruga|torzijsko ravnotežno]] klatno, 1889 godine. Devijacije od univerzalnosti, i stoga Galilejeve ekvivalencije, do sada nisu utvrđene, bar ne do preciznosti od 10<sup>−12</sup>. Precizniji eksperimenti se još uvek izvode.
== Masa u klasičnoj mehanici ==
| |||