Verzija na datum 15 august 2020 u 11:09 uredi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena uvod ← Starija izmjena		Verzija na datum 15 august 2020 u 11:39 uredi poništi Mladifilozof (razgovor \| doprinos) Administratori 54.014 izmena mNema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 1: {{Elektromagnetizam}} '''Elektromagnetizam''' je oblast [[Fizika\|fizike]] koja proučava [[Elektricitet\|električne]] i [[Magnetizam\|magnetne]] pojave u prirodi. Elektromagnetizam povezuje [[Elektrostatika\|elektrostatiku]] (nauku o [[Naelektrisanje\|naelektrisanim]] česticama koje miruju) i [[magnetizam]] (koji proučava [[Magnetno polje\|magnetne]] efekte), u zajedničku oblast koja obuhvata i interakcije između [[Električno polje\|električnih]] i [[Magnetno polje\|magnentih polja]]. Polja koja imaju električne i magnente osobine nazivaju se [[Elektromagnetno polje\|elektromagnetna polja]], a sila kojom deluju je [[elektromagnetna sila]]. '''Elektromagnetizam''' je grana [[Klasična fizika\|klasične fizike]] koja istražuje uzroke i uzajamnu povezanost [[Električni naboj\|električnih]] i [[magnetizam\|magnetskih pojava]], objašnjava [[svjetlost\|svjetlosne pojave]] i zakone [[optika\|optike]], te sve ostale vrste [[Elektromagnetsko zračenje\|elektromagnetskih valova]]. Elektromagnetizam uključuje proučavanje [[Elektromagnetska sila\|elektromagnetne sile]], jedne od četiri [[osnovne sile]] u prirodi, dok su ostale tri su [[jaka interakcija]], [[slaba interakcija]] i [[gravitacija]].<ref>{{cite book\|last1=Ravaioli\|first1=Fawwaz T. Ulaby, Eric Michielssen, Umberto\|title=Fundamentals of applied electromagnetics\|url=https://archive.org/details/fundamentalsappl00ulab\|url-access=limited\|date=2010\|publisher=Prentice Hall\|location=Boston\|isbn=978-0-13-213931-1\|page=[https://archive.org/details/fundamentalsappl00ulab/page/n12 13]\|edition=6th\|ref=Ulaby13}}<!--\|accessdate=6 November 2014--></ref> Elektromagnetizam ima ključnu ulogu za izgled [[materija\|materije]]. [[Elektron]]i se raspoređuju oko [[Atomsko jezgro\|atomskog jezgra]] na osnovu elektromagnetnih interakcija i time grade [[Atom\|atome]] koji potom formiraju [[Molekul\|molekule]], koji se povezuju [[Hemijska veza\|hemijskim vezama]] određenim njihovim elektromagnetnim osobinama. Razvoj elektromagnetizma započeo je početkom 19. stoljeća pokusima [[Hans Christian Ørsted\|Ørsteda]] i [[Michael Faraday\|Faradaya]], proširio se teorijskim radovima [[James Clerk Maxwell\|Maxwella]], koji je sve zakonitosti elektromagnetizma sažeo u četiri jednadžbe ([[Maxwellove jednadžbe]]), [[pokus]]ima i teorijskim radovima [[Hendrik Antoon Lorentz\|Lorentza]] i [[Heinrich Rudolf Hertz\|Hertza]], a vrhunac je dosegnuo u [[Posebna teorija relativnosti\|specijalnoj teoriji relativnosti]] [[Albert Einstein\|Einsteina]]. <ref> '''elektromagnetizam''', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=17627] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref> [[Elektromagnetska sila]] jedna je od četiri [[osnovne sile]] u prirodi, dok su ostale tri su [[jaka interakcija]], [[slaba interakcija]] i [[gravitacija]]. Kao i [[gravitacija]], elektromagnetna sila isto ima dugodometne efekte u elektromagnetnim pojavama u svakodnevnom životu. Postoje razni matematički opisi [[Elektromagnetno polje\|elektromagnetnog polja]]. U [[Klasičan elektromagnetizam\|klasičnoj elektrodinamici]], elektromagnetna polja su opisana [[Maksvelove jednačine\|Maksvelovim jednačinama]]. Maksvelove jednačine obuhvataju ranije poznate zakone, [[Gausov zakon]], [[Amperov zakon]] i [[Faradejev zakon elektromagnetske indukcije\|Faradejev zakon]]. Teoretski domašaji elektromagnetizma, a posebno definisanje [[Brzina svetlosti\|brzine svetlosti]] zasnovane na osnovu njenih osobina pri propagiranju kroz materiju ([[Permeabilnost (elektromagnetizam)\|permeabilnost]] i [[dielektrična konstanta\|permitivnost]]), su doveli do razvoja specijalne [[Specijalna teorija relativnosti\|teorije relativnosti]] koju je formulisao [[Albert Ajnštajn]] [[1905]]. godine. == Istorija == Linija 215 ⟶ 210: == Literatura == {{Commonscat\|Electromagnetism}}▼ * {{Cite book \|ref= harv\|author=R. Penrose\|title=The Road to Reality \|publisher=Vintage books\|year=2007\|isbn=978-0-679-77631-4}} * {{Cite book \|ref= harv\|last=Purcell\|first= Edward M. \|title=Electricity and Magnetism Berkeley Physics Course Volume 2 (2nd ed.) \|publisher=McGraw-Hill \|year=1985\|isbn=978-0-07-004908-6}} Linija 223 ⟶ 217: * {{Cite book \|ref= harv\|title=Concepts of Modern Physics\|edition=4th\|author=A. Beiser\|publisher=McGraw-Hill (International)\|year=1987\|isbn=978-0-07-100144-1}} * {{Cite book \|ref= harv\|last=Fleisch\|first=Daniel\|title=A Student's Guide to Maxwell's Equations\|year=2008\|publisher=Cambridge University Press\|location=Cambridge, UK\|isbn=978-0-521-70147-1\|url=http://www.cambridge.org/gb/knowledge/isbn/item1164303/A%20Student's%20Guide%20to%20Maxwell's%20Equations/?site_locale=en_GB}} == Izvori == {{Izvori}} ▲{{Commonscat\|Electromagnetism}} [[Kategorija:Elektromagnetizam\| ]]

Elektromagnetizam – razlika između verzija