Elektromagnetizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 47:
[[Klasični elektromagnetizam]] je bilo teško uskladiti sa [[Klasična mehanika|klasičnom mehanikom]]. Prema Maksvelovim jednačinama, [[brzina svetlosti]] u [[vakuum]]u je univerzalna konstanta i zavisi isključivo od [[magnetne permitivnosti]] i [[Magnetna permeabilnost|magnetne permeabilnosti]] [[Vakum|praznog prostora]], što se kosi sa [[Galilejeva relativnost|Galilejevom relativnosti]] - temeljem klasične mehanike. Jedan način usklađivanja elektromagnetizma i klasične mehanike bio je pretpostavljanje [[Etar (fizika)|etra]] kroz koji se svetlost prenosi, što se nije moglo eksperimentima dokazati. Nakon značajnih doprinosa [[Hendrik Anton Lorenc|Hendrika Lorenca]] i [[Anri Poenkare|Anrija Poenkarea]] [[1905]]. godine, [[Albert Ajnštajn]] je rešio problem uvođenjem [[Specijalna relativnost|specijalne relativnosti]] koja zamenjuje klasičnu [[Kinematika|kinematiku]] novom teorijom usklađenom sa elektromagnetizmom. Uz to, [[teorija relativnosti]] prikazuje da se u pokretnim okvirima koordinatnog sistema magnetno polje transformiše u polje sa električnom komponentom koja nije nula i obrnuto.
U drugom radu objavljenom iste godine, Albert Ajnštajn je uzdrmao temelje klasičnog elektromagnetizma. U svojoj teoriji [[Fotoelektrični efekat|fotoelektričnog efekta]] (za koju je dobio Nobelovu nagradu za fiziku), on je pretpostavio da bi svetlost mogla da postoji u odvojenim čestičnim oblicima, koji su kasnije nazvani [[fotoni]]ma. Ajnštajnova teorija fotoelektričnog efekta doprinela je novim uvidima u rešenje [[ultraljubičasta katastrofa|ultraljubičaste katastrofe]] koju je opisao Plank 1900. godine. Plank je pokazao da vreli predmeti emituju elektromagnetno zračenje u malim paketima ([[kvant]]ima), što navodi na određenu ukupnu [[Energija|energiju]] koju zovemo ''[[zračenjem apsolutno crnog tela]]''. Oba ova rezultata su bila u potpunoj suprotnosti sa klasičnim poimanjem svetlosti kao kontinualnog talasa.
Plankove i Ajnštajnove teorije su bile počeci [[Kvantna mehanika|kvantne mehanike]] koja je, kada je formulisana 1925, iziskivala pronalazak kvantne teorije elektromagnetizma. Ova teorija, znana kao [[kvantna elektrodinamika]], izgrađena je imeđu 1940-ih i 1950-ih i, u situacijama gde je teorija perturbacije primenjiva, je jedna od najtačnijih teorija u fizici.
| |||