Mudrost – razlika između verzija

{{quote|Pretpostavljamo da mudrac zna sve, koliko je moguće, ne posedujući pri tom znanje o svakoj pojedinosti; zatim mudrac je tko može spoznati teške stvari koje čoveku nisu lako shvatljive; dalje, u svakoj znanosti onaj tko je tačniji i sposobniji poučavati o uzrocima je mudriji; među znanostima ona koje se bira radi sebe same i poradi znanja više je mudrost od one što je radi posljedaka; i ona koja je nadređena više je mudrost od podređene; jer ne smije se mudracu naređivati, nego on treba naređivati, i ne smije on drugoga slušati, nego njega onaj koji je manje mudar.<ref>Aristotel, Metafizika (str. 6), Zagreb, 2001.</ref>|[[Aristotel]]}}

 

 

=== Srednji vek ===

 

[[Avgustin]] smatra da samo mudar može biti srećan, a mudrost je saznanje [[istina|istine]].<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 58), Beograd, 1989.</ref> Za Avgustina, niža upotreba razuma je upravljena na akciju, dok je mudrost isključivo kontemplativna, ne i praktična. Mudrost je kontemplacija večnih stvari.<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 64), Beograd, 1989.</ref>

 

=== Novi vek ===