Razlike između izmjena na stranici "Mudrost"

Dodano 15 bajtova ,  prije 5 mjeseci
{{quote|Pretpostavljamo da mudrac zna sve, koliko je moguće, ne posedujući pri tom znanje o svakoj pojedinosti; zatim mudrac je tko može spoznati teške stvari koje čoveku nisu lako shvatljive; dalje, u svakoj znanosti onaj tko je tačniji i sposobniji poučavati o uzrocima je mudriji; među znanostima ona koje se bira radi sebe same i poradi znanja više je mudrost od one što je radi posljedaka; i ona koja je nadređena više je mudrost od podređene; jer ne smije se mudracu naređivati, nego on treba naređivati, i ne smije on drugoga slušati, nego njega onaj koji je manje mudar.<ref>Aristotel, Metafizika (str. 6), Zagreb, 2001.</ref>|[[Aristotel]]}}
 
OdZa Aristotela do [[Toma Akvinski|Tome Akvinskoga]] mudrost se razume kao poznavanje [[Nepokrenuti pokretač|zadnjih uzroka]] [[biće|bića]], odnosno prosuđivanje konačnog i vremenitog pod vidom [[večnost]]i (''sub specie aeternitatis'').<ref name="enciklopedija.hr"/>
 
=== Srednji vek ===
 
[[Avgustin]] smatra da samo mudar može biti srećan, a mudrost je saznanje [[istina|istine]].<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 58), Beograd, 1989.</ref> Za Avgustina, niža upotreba razuma je upravljena na akciju, dok je mudrost isključivo kontemplativna, ne i praktična. Mudrost je kontemplacija večnih stvari.<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 64), Beograd, 1989.</ref>
 
Za [[Toma Akvinski|Tomu Akvinskoga]] mudrost se razume kao prosuđivanje konačnog i vremenitog pod vidom [[večnost]]i (''sub specie aeternitatis'').<ref name="enciklopedija.hr"/>
 
=== Novi vek ===