Manastir Savina – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
oznaka: uređivanje izvornog koda (2017) |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 8:
U manastiru se nalazi veliki broj relikvija koje potiču iz doba [[Nemanjići|Nemanjića]] (mošti [[Jelena Šubić|carice Jelene]], [[krst]] [[Sveti Sava|Svetog Save]]), uključujući i one prenete iz manastira Tvrdoš.
Hram [[Sava Osvećeni|Svetog Save Osvećenog]], koji je [[Sveti Sava]] i sagradio (po tom svecu je dobio ime a bio je i u njegovom manastiru u Palestini) se nalazi van manastirskog kompleksa. Veliki hram Uspenija Presvete Bogorodice je sagrađen između 1777. i 1799. godine, a gradio ga je majstor [[Nikola Foretić]] sa ostrva [[Korčula (ostrvo)|Korčule]].
== Zanimljivosti ==
[[Lazar Tomanović]] navodi podatak da su po pravoslavnim manastirima kod Srba bili ranije sasvim drugi glasovi (stil pojanja). Jedan arhimandrit, koji je išao da prosi za manastir po Ugarskoj i Slavoniji, naučio je tadašnje glasove, i počeo ih učiti u manastiru Savini, krajem 18. veka. Naišao je na veliku opoziciju kod monaha. Jedan je negodovao: ''Nikada u manastiru Savini grečeski glasovi!'' Kad bi arhimandrit svoga đaka u ćeliji učio glasove, podizali su viku i lupu oko ćelije, da ga smetaju. Po tome je Tomanović zaključio da bi se tada, krajem 19. veka (1885.), imao koji trag onih starih glasova nalaziti po našim manastirima, posebno po Hercegovini, koja je najmanje bila izložena tuđinskom uplivu.{{sfn|Томановић|2007|p=154, 155}}
== Reference ==
{{reflist}}
== Literatura ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Lazar Tomanović|year=2007|title=Путописна проза|url=|publisher=Градска библиотека и читаоница Херцег Нови|pages=}}
== Spoljašnje veze ==
| |||