Prostorvreme – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m standardizacija |
sa sr wiki |
||
Red 1:
[[Datoteka:Spacetime curvature.png|mini|365x365piskel|Zakrivljenost prostor-vremena]]
'''Prostor-vreme''' u [[fizika|fizici]] predstavlja bilo koji matematički model koji spaja tri dimenzije [[Prostor|prostora]] i jednu [[Vreme|vremena]] u jedan četvorodimenzionalni [[Kontinuum (matematika)|kontinuum]]. Dijagrami prostor-vremena mogu se koristiti za vizualizaciju relativističkih efekata.
Do prekretnice 20. veka, pretpostavka je bila da je trodimenzionalna geometrija svemira (njen prostorni izraz u odnosu na koordinate, rastojanja i pravce) nezavisna od jednodimenzionalnog vremena. Međutim, 1905. godine [[Albert Ajnštajn]] je zasnovao svoj prvobitni rad o [[Specijalna teorija relativnosti|specijalnoj relativnosti]] na dva postulata:
# zakoni fizike su invarijantni (identični) u svim [[Inercijalni sistem referencije|inercijalnim sistemima]] (tj. neubrzavajućim u odnosu na referentno telo);
# brzina svetlosti u vakuumu ista je za sve posmatrače, bez obzira na kretanje izvora svetlosti.
Logična posledica spajanja ovih postulata je nerazdvojno povezivanje četiri dimenzije prostora i vremena, koje su do tada smatrane nezavisnim. Pojavljuju se mnoge kontraintuitivne posledice: pored nezavisnosti od kretanja izvora svetlosti, brzina svetlosti ima istu brzinu bez obzira na referentni okvir u kome se meri; rastojanja se menjaju kada se mere u različitim inercijalnim referentnim okvirima i linearna aditivnost brzina više ne važi.<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/topic/Albert-Einstein-on-Space-Time-1987141|title=Albert Einstein on space-time|work=Encyclopedia Britannica|access-date=2018-08-21|language=en}}</ref>
Ajnštajova teorija predstavljala je napredak u odnosu na [[Hendrik Anton Lorenc|Lorencovu]] teoriju o elektromagnetnim fenomenima iz 1904. godine i [[Anri Poenkare|Poenkareovu]] teoriju elektrodinamike. Iako su te teorije uključivale jednačine identične onima koje je Ajnštajn uveo (tj. [[Lorencove transformacije|Lorencovu transformaciju]]), one su u suštini ad hoc modeli predloženi za objašnjavanje rezultata različitih eksperimenata - uključujući poznati [[Majkelson—Morlijev eksperiment|Majkelson-Morlijev eksperiment]] - koji su bili izuzetno teški za uklapanje u postojeće paradigme.
Godine 1908. [[Herman Minkovski]], nekadašnji profesor matematike mladog Ajnštajna u Cirihu - predstavio je geometrijsku interpretaciju specijalne relativnosti koja je spojila vreme i tri prostorne dimenzije prostora u jedinstveni četvorodimenzionalni kontinuum, sada poznat kao prostor Minkovskog. Ključna karakteristika ovog tumačenja je formalna definicija intervala prostor-vreme. Iako se mere razdaljine i vremena između događaja razlikuju od mera napravljenih u različitim referentnim okvirima, interval prostor-vreme je nezavisan od inercijalnog referentnog okvira u kojem su merenja napravljena.
Geometrijska interpretacija relativnosti Minkovskog bila je bitna za Anštajnov razvoj njegove generalne teorije relativnosti 1915. godine, gde je pokazao kako masa i energija zakrivljuju ravno prostor-vreme.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/643557942|title=Diccionario Akal de filosofa̕|date=2004|publisher=Akal Ediciones|others=Audi, Robert, 1941-, Marraud, Huberto,, Alonso, Enrique,|isbn=9788446026006|location=Madrid, Espana|oclc=643557942}}</ref>
== Izvori ==
| |||