Razlike između izmjena na stranici "Teorija ideja"

Obrisano 295 bajtova ,  prije 1 godinu
m/м (Mladifilozof je premjestio stranicu Platonova teorija ideja na Teorija ideja)
'''Platonova teorija ideja''' predstavlja središte [[Platon]]ove filozofije. Pod ogromnim uticajem [[Sokrat]]a, Platon još dublje od njega zalazi u [[pojam]] ''[[Univerzalije|univerzalnog]]'', ne zaustavljajući se na [[Etika|etici]], već tražeći tu univerzalnost i drugim stvarima. Najpre ju je otkrio u matematici, potom i u životinjama, ljudima, čak i najobičnijim predmetima, poput stola itd.
 
== Izvori Platonove teorije ideja ==
 
Ne postoji nijedno Platonovo delo u kome on na jasan način iznosi svoju teoriju o idejama, već se pojavljuju samo skice teorije koje su rasute po raznim dijalozima. Uprkos tome, nesumnjivo je da ova teorija predstavlja središte cele Platonove [[Filozofija|filozofije]].
 
Da bi se odgovorilo na pitanje porekla ove teorije, treba se poslužiti [[Aristotel]]ovim svedočenjem, s obzirom na to da je on bio njegov neposredni učenik i prijatelj. Iako je u nekim [[Platonovi dijalozi|Platonovim dijalozima]] predstavljeno kao nešto što je Sokratovo otkriće, Aristotel izričito saopštava da je Platon tvorac ove teorije. On navodi da postoje tri istorijska izvora za ovu teoriju:
[[Datoteka:Sanzio 01 Plato Aristotle.jpg|mini|Platon i Aristotel]]
 
# ,,[[Heraklit]]ovi govori (''logoj''), o večnom toku svih čulnih stvari, iz kojih govora je sledilo da, ako postoji o nečemu znanje i razumevanje, onda se to znanje i razumevanje mora odnositi na neke druge stalno-postojeće prirode, izvan onih čulnih, jer ne može biti znanja o nečemu što je u stalnom toku.
# Sokratova istraživanja, koja se „nisu odnosila na celinu prirode, nego samo na područje etike“; ali u okviru tog područja Sokrat je otkrio „navoditeljske (induktivne) govore (argumente)“ i „odredbe onoga što je opšte i svemu zajedničko“ (''univerzalnu definiciju'' ili ''definiciju univerzalnog'').
# [[Pitagorejci|Pitagorejska]] teorija brojeva.<ref>{{Cite book|title=Istorija filozofije za srednju školu|last=Korać; Pavlović|first=Veljko; Branko|publisher=Zavod za udžbenike|year=1992|isbn=978-86-17-07644-1|location=Beograd|pages=70-72}}</ref>
 
Prema Platonu, predmet istinskog saznanja mora biti objekt [[um]]a, ne [[Ljudska čula|čula]], čemu odgovaraju opšti pojmovi koji imaju status objektivnosti. Ta objektivnost se sastoji u sledećem: postoji mnogo pojedinačnih životinja za koje možemo reći da su mačke. U tom slučaju reč „mačka“, uzeta u svom opštem značenju, ne odnosi se na neku posebnu mačku, već na mačku koja nije ni u prostoru ni u vremenu, odnosi se na one kvalitete, osobine koje svaku mačku čine jednom mačkom. Za Platona bi to bila ideja mačke, tj. idealna mačka čiju prirodu manjkavo dele pojedinačne mačke, a upravo ta manjkavost i omogućava postojanje više mačaka. Ovo on objašnjava u poslednjoj knjizi „[[Država (Platon)|Države]]“ gde kaže da kad god neki broj pojedinačnih stvari ima zajednički naziv, one imaju i odgovarajuću ideju ili formu. Ideje predstavljaju zajednički kvalitet određen određenim pojmom, npr.pojmom dobrote, pravednosti ili lepote. Ljudi raznim stvarima mogu dodeliti atribut „lepo“, ali takođe stvaraju i opšti pojam lepote, ideju lepote, koja je strogo objektivna. Sve što je „'''dobro po sebi'''“, „'''pravedno po sebi'''“,„'''lepo po sebi'''“ zaslužuje naziv „ideja“.
 
Ovo on objašnjava u poslednjoj knjizi „[[Država (Platon)|Države]]“ gde kaže da kad god neki broj pojedinačnih stvari ima zajednički naziv, one imaju i odgovarajuću ideju ili formu. Ideje predstavljaju zajednički kvalitet određen određenim pojmom, npr. pojmom dobrote, pravednosti ili lepote. Ljudi raznim stvarima mogu dodeliti atribut „lepo“, ali takođe stvaraju i opšti pojam lepote, ideju lepote, koja je strogo objektivna. Sve što je „dobro po sebi“, „pravedno po sebi“, „lepo po sebi“ zaslužuje naziv „ideja“.
Treba napomenuti razliku između njegovog shvatanja iraza „ideja“ i savremenog termina ideje. Dok se savremeni termin odnosi na neki subjektivan pojam, Platonov termin „ideja“ ili „forma“ se odnosi na ''objektivne suštine''.
 
== Odnos ideja i čulnih stvari ==