Ideje su za [[Platon]]a nepromenljivi, objektivnorealno postojeći entiteti, u kojima su smešteni ispravni odgovori na pitanja o pojedinim predmetima mišljenja. One su i modeli prema kojima su stvorene stvari i njihovim saznanjem saznaje se istovremeno i [[suština]] stvari.
OvajOdnos apstraktan odnos Idejaideja i stvari, [[Platon]] je pokušao da približi i našoj mašti kroz alegoriju poznatu kao [[Mit o pećini]]. U njemu on opisuje ljude privezane u pećini tako da uvek gledaju u njenu unutrašnjost. Iza njih je vatra, a nešto ispred nje promiču razne stvari. [[Čovek|Ljudi]] su u stanju da vide samo senke tih stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Međutim, ako se neko od njih oslobodi i izađe iz pećine video bi stvari u svetlu sunca, što bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Senke na zidu više za njega ne bi bile prave stvari. Za Platona, ova priča o izlasku iz pećine govori o mogućem usponu čoveka od sveta čulima opažljivih stvaričula do Svetasveta Idejaideja.
Ideje se ne mogu saznati čulima, pošto su nevidljive, negono su shvatljive samo umu. Da bi došli do neke ideje moramo podrobno pretresti sve argumente vezane za neko pitanje. Osim toga, [[Platon]] smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju suštinu nekog predmeta, odnosno, kada otkrivamo zašto je dobro da taj predmet bude baš onakav jeste, mi koristimo isključivo um. Predmeti mogu biti datidani preko iskustva, ali njihove svrhe su poznate samo [[um]]u. Rekonstruisati taj božiji plan koji povezuje stvari je zadatak [[Filozofija|filozofije]], a stvari, koje su se ponegde pokvarile i ispale iz božanskog plana treba popraviti u skladu sa njim.
Najviša Idejaideja koja određuje taj plan je Idejaideja Dobradobra i ona obuhvata sve ostale ideje. Ispod nje su Idejeideje istine, znanja, lepote, pravde, vrline; ispod ovih su ideje matematičkih oblika, a najniže Idejeideje su Ideje o materijalnim stvarima.
