Misao – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
|||
Red 22:
[[Datoteka:Jardin du Musee Rodin Paris Le Penseur 20050402 (02).jpg|mini|[[Ogist Roden]], ''Mislilac'']]
{{quote|Unutar logike se raspravlja
Za [[Hegel]]a, um je jedinstvo mišljenja i [[biće|bitka]].<ref name="enciklopedija.hr">[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=63134 um] (Hrvatska enciklopedija)</ref> Prema Hegelu, [[logika]] se bavi mišljenjem kao svojim predmetom, a sam pojam mišljenja stvara se u toku izučavanja.<ref>Hegel, Nauka logike (str. 46), Beograd, 1976.</ref> Logika je misao koja se bavi samom sobom.
[[Fridrih fon Šeling|Šeling]] je tvrdio da je misao »nezavisna moć koja za sebe dalje deluje«, i da je »stvorena od duše«.<ref name="Filozofski leksikon">Misao, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.</ref> Fender, logičar fenomenološke orijeritacije, svoju osnovnu koncepciju zasniva na razlikovanju misli (predmet logike) i mišljenja (predmet psihologije).<ref name="Filozofski leksikon"/>
Linija 30 ⟶ 32:
{{quote|Mi možemo da mislimo zato što postoji bezgranična misao kao što i dišemo zato što postoji bezgranično prostranstvo vazdušno.|Jovan Kronštatski<ref>Jovan Kronštatski, Gospode ime ti je ljubav. str. 126, Beograd, 1998.</ref>}}
Fenomenološki pokret u filozofiji je utvrdio radikalnu promenu načina na koji razumemo misli. [[Martin Hajdeger|Hajdegerove]] fenomenološke analize u knjizi ''[[Being and Time|Biće i vreme]]'' bacaju novo svetlo na pitanje mišljenja, uznemirujući tradicionalne kognitivne i racionalne interpretacije čoveka.
== Mišljenje u biologiji ==
| |||